Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa odlukama Brisela od 27. januara u vezi sa Ukrajinom i sajber napadima na EU.
Kako prenosi Beta, Srbija se nije uskladila sa odlukom Saveta EU kojom se na šest meseci obnavljaju sektorske restriktivne mere zbog akcija Rusije na destabilizaciji situacije u Ukrajini.
Srbija se nije uskladila ni sa odlukom Saveta EU o restriktivnim merama zbog sajber napada usmerenih na EU i države članice.
Sa dve nove odluke Saveta EU usaglasile su se ostale države kandidati za članstvo iz regiona Zapadnog Balkana; Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina koje će shodno njima uskladiti nacionalne politike.
„EU prima na znanje tu obavezu i pozdravlja je“, navodi se u saopštenju.
Zajedno sa ostalim zemljama kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana Srbija se jeste uskladila sa odlukom Saveta EU od 27. januara kojom se obnavljaju restriktivne mere zbog situacije u Tunisu za još 12 meseci, do 31. januara 2026.
Bez napretka na evropskom putu
Godišnjim izveštajem Evropske unije o stepenu napretka u evrointegracijama objavljenim u oktobru konstatovano je da Srbija nije postigla napredak na tom planu.
„Evropska komisija traži od Srbije da unapredi usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere“, navodi se u izveštaju.
Srbija je članstvo u EU zvanično proglasila strateškim ciljem ali tri godine nije otvorila nijedan klaster u pregovorima sa Briselom i zbog toga jer se nije pridružila sankcijama Rusiji.
Srbija, od 2012. kandidat za članstvo u EU, nije se pridružila sankcijama Evropske unije Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu započete 24. februara 2022.
Sankcije EU Rusiji od 2014.
Nakon napada na Ukrajinu EU je uvela dodatni embargo Moskvi započet 2014. zbog ruske aneksije Krima.
Sankcije EU Rusiji ograničavaju ekonomsko delovanje kako bi se Moskvi smanjila mogućnost ratovanja u Ukrajini. Pod sankcijama EU je 2.400 ruskih zvaničnika, pripadnika oružanih snaga, banaka, firmi, finansijskih institucija, medija, državnih preduzeća, kao i pojedinci iz Irana, Belorusije i Severne Koreje zbog podrške aktuelnom ruskom režimu.
Tim sankcijama blokirano je 210 milijardi evra ruske centralne banke u EU i 25 milijardi ruskih privatnika. Embargo je na izvoz u Rusiju i uvoz iz te zemlje, osim na prehranu, poljoprivredu i farmaceutsku industriju.
Zabranjen je izvoz tehnologija iz EU u Rusiju, vojne opreme, hemikalija, IT komponenti i drugih roba koje bi mogle da povećaju ruske industrijske kapacitete.
Brisel je uveo embargo na kupovinu sirove nafte i derivata iz Rusije, uglja, čelika i gvožđa, drveta, morskih prehrambenih proizvoda, dijamanata, zlata, cigareta i luksuznih pića.
Tom zabranom obuhvaćeno je 90 odsto uvoza nafte iz Rusije u EU.
Po podacima Evropske komisije, vrednost robe zabranjene za izvoz u Rusiju je 48 milijardi evra i 91 milijardi evra vredna je roba zabranjena za uvoz iz Rusije.
