Posle mnogo bolje igre u drugom poluvremenu, Srbija je ostvarila važnu pobedu protiv Crne Gore – 3:1, a za plasman na završni turnir potreban joj je još bod u duelu sa Bugarskom u Leskovcu.
Igrala je Srbija vrlo dobro u Budimpešti protiv Mađarske, ali je platila ceh greškama u odbrani, pa je i drugi put poražena od severnih suseda u okviru kvalifikacija za plasman na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj 2024. godine.
To je selekciju Dragana Stojkovića Piksija stavilo pod imperativ pobede u duelu sa Crnom Gorom na stadionu „Rajko Mitić“, na kojem su „Orlovi“ imali sasvim solidnu podršku, 25.884 gledalaca.
Promenio je selektor četvoricu igrača za razliku od susreta na stadionu „Ferenc Puškaš“. Odlučio je Stojković da meč protiv Crne Gore počne sa kapitenom Dušanom Tadićem, Filipom Mladenovićem, Ivanom Ilićem i Milošem Veljkovićem, dok su na klupi ostali Sergej Milinković-Savić i Filip Kostić.
Odlično je počelo po Srbiju, pokušaj Mitrovića iz drugog minuta, kad je glavom sa osam metara šutirao zamalo preko gola Mijatovića, samo je nagovestio ono što će se dogoditi sedam minuta kasnije.
A tada je najbolji strelac u istoriji srpske reprezentacije primio loptu u protivničkom šesnaestercu i sa 14 metara parabolom savladao Mijatovića, bio je to evrogol – 1:0.
I umesto da im to skine okove sa nogu, umesto da se Srbi oslobode pritiska, bilo je sasvim drugačije. Doduše, mogla je Srbija da duplira prednost gotovo na identičan način, u 26. minutu u odličnoj prilici našao se Živković, šutirao je otprilike sa istog mesta kao Mitrović, na sličan način, ali je lopta prohujala pored stative gola gostiju.
Kad su već to preživeli, Crnogorci su zaigrali bolje i vrlo brzo su došli do izjednačenja. I to posle slobodnog udarca za Srbiju, koji je izveo Tadić, odbrana gostiju je u 35. minutu otklonila opasnost, potom krenula u kontru, Marušić je prelepo proigrao Jovetića, a ovaj još lepše udarcem levom nogom sa 15 metara savladao Vanju Milinković-Savića – 1:1.
Nije bilo mnogo uzbuđenja do kraja prvog poluvremena, a na startu nastavka selektor Stojković je načinio dvostruku izmenu, baš kao i u Budimpešti. Ovog puta u igru je uveo Filipa Kostića i Sergeja Milinković-Savića, a u svlačionici su ostali Mladenović i Ilić.
Nije se mnogo toga promenilo u nastavku, iako je bilo evidentno da je Srbija pokušavala da pojača pritisak. Lopta je uglavnom bila u nogama „Orlova“, ali nije bilo tečnosti niti preciznosti u njihovoj igri.
Naprotiv, bila je Crna Gora opasna u gotovo svakoj situaciji kad bi prešla na polovinu Srbije, kao u 60. minutu kad je Camaj ostao usamljen, šutirao je vrlo snažno sa više od 20 metara, Milinković-Savić je izbio loptu u korner.
Tri minuta kasnije odlična šansa za Orlove i mnogo sreće za Crnogorce. Ubrzao je Kostić igru svog tima preko levog boka, centrirao je u 63. minutu ka Sergeju, koji je glavom zahvatio loptu, a Mijatović je uz dosta sreće nogom taj udarac uspeo da odbrani.
Osam minuta kasnije Kostić je ponovo fantastično centrirao sa leve strane, a Tadić je usamljen glavom sa devet metara šutirao preko gola. Nisu ti promašaji pokolebali Srbiju, koja je nastavila sa pritiskom, a napokon je inicijativu uspela i da materijalizuje.
Učinio je to u 73. minutu Aleksandar Mitrović, posle prelepe akcije, započete od Lukića, potom je Sergej Milinković-Savić bez gledanja proigrao Tadića, ovaj odmah najboljeg srpskog strelca, koji je tada lako ubacio loptu u već praznu mrežu – 2:1.
U 77. minutu pobednik je bio odlučen, pogrešio je Marušić, a kapiten Srbije Dušan Tadić sjajno je šutirao sa distance, golman Crne Gore MIjatović bio je nemoćan – 3:1. Trudili su se gosti do kraja, naredio je njihov selektor Miodrag Radunović ofanzivu, ali je bilo prekasno.
