– Potez nemačkih vlasti koji Srbiji daje status zemlje sigurnog porekla, donosi znatno ubrzanu proceduru readmisije za sve koji tamo odlaze iz ekonomskih razloga, a pritom traže azil. Mere nisu novost, jer ih je Berlin najavljivao mesecima unazad. Tako nešto predlagala je i Grupa 484 i insistirali smo na objašnjenju da Srbija ovaj problem ne može nikako da reguliše dok se u njega ne uključe i zemlje članice EU i izmene sopstvene propise – objašnjava Petronijević.
Srbija je prema broju azilanata, bila na visokom drugom mestu iza Sirije, ali ispred Avganistana. Hoće li se sada broj tražilaca azila smanjiti?
– Očekujem da se smanji, čim zakon bude primenjen. Jasno je da se iz Srbije odlazi zbog loše ekonomske situacije koja naročito pogađa neke manjinske zajednice. Odliv ka EU, prvenstveno Nemačkoj bio je veliki, jer osim materijalnih povoljnosti koje je ta država davala azilantima, Srbija je zemlja za čije građane vize nisu potrebne. Takođe smo geografski blizu, pa je lak transport, za razliku od Avganistana čijim je državljanima rastojanje do EU značajno veće i prolaze kroz više zemalja do evropskog odredišta.
Da li je našim ljudima ekonomski momenat presudan za odlazak u Nemačku?
– Jeste. Odlazili su najsiromašniji da bi prezimili i bar nakratko rešili pitanje sopstvene egzistencije.
Da li će posle izmena nemačkog zakonodavstva pokušati da odlaze u neku drugu članicu EU?
– Ljudi uvek traže gde će da odu i to je njihovo pravo. Mislim da će se zbog duže procedure rešavanja pitanja azilanata sada okrenuti ka Švedskoj. Zato bi sve članice EU trebalo da sinhronizuju zakonodavstvo u ovoj oblasti i da utvrde ko zaslužuje status azilanta, a ko ne pošto nije ugrožen, već je ekonomski migrant.
Da li većina građana Srbije koja ne zloupotreblja bezvizni režim ne treba više da strahuje od ukidanja ove povlastice?
– Svakako se smanjuje pritisak, što je jako dobro. S druge strane, mislim da do toga neće doći i što bi politička cena ponovnog uvođenja viza srpskim državljanima bila visoka, gledano i u geopolitičkom smislu.
