Srpska dijaspora želi da investira u domovinu, pokazalo je istraživanje Naučne fondacije Teslin narod, matica i dijaspora na istom putu, koja je za ovaj projekat okupila stručnjake iz Srbije, zemalja u regionu i dijaspore, dok je koordinator bila Teslina naučna fondacija iz SAD i Srbije.
Ovaj istraživački projekat je podržala i sufinansirala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Da bi uložilo kapital u Srbiju, izjasnilo se 70 odsto anketiranih, dok je njih čak 74 odsto iz matice i rasejanja reklo da bi dijaspora trebalo da ima barem isti, ako ne i povlašćen status ako investira u Srbiji i Republici Srpskoj.
Gotovo svi koji su anketirani (98,9 odsto) su stava da je neophodno da se dijaspora više uključi u otvaranje mini biznisa u matici i to sa investicijama iz rasejanja, državnim garancijama, ali smatraju i da treba da se uvede mogućnost prava na penzionisanje za povratnike koji su uložili u domovinu.
Zato 78 odsto anketiranih kao prioritet vidi brzo i jednostavno sređivanje papirologije ljudi iz dijaspore u javnim službama matične zemlje, a 66,1 procenat se zalaže da svi koji se vrate iz inostranstva u Srbiju treba da dobiju i pravo na uvoz bez carina i poreza.
Bogate doznake
Srpsko rasejanje, na osnovu statistike Svetske banke, među vodećim je dijasporama, s obzirom na doznake koje šalje u domovinu. Tokom poslednje decenije iznosi se kreću između tri i 3,7 milijardi evra godišnje. Najviše već tradicionalno stiže iz Nemačke, Švajcarske i Austrije, ali stručnjaci ukazuju da je to uglavnom novac koji se šalje rođacima, a da gotovo dva puta manje dolazi u maticu u vidu ulaganja.
To je svakako šteta za rasejanje koliko i za maticu, tim pre što je bilo uspešnih povratnika koji su pokazali šta se i kako može. Pokazalo se u praksi da je najviše povratnika iz inostranstva zainteresovano da uloži u poljoprivredu u matici, pretežno u voćarstvo. Nadležni kažu da su u prvih 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda malina, jabuka i višanja. Od jabuka se najviše traže delišes, greni smit, gala i fudži.
Jagode kao zlato
Tako se Miroje Marović, rođeni Beograđanin, 2016. vratio u Srbiju, i to u Bajinu Baštu gde je uložio zarađeno u poljoprivredu.
– Sa partnerima sam odlučio da posadim jagodu zenga zengana, koja je najbolja sorta za industrijsku preradu. Obično polje smo uzorali, nađubrili, posadili jagodu i tako od livade za samo mesec dana napravili plantažu. Danas jagodu uzgajamo na 17 hektara – ispričao je ovaj proizvođač organskih jagoda koje su stigle čak do Japana, čime je privukao pažnju agencije Rina.
Ali, osim poljoprivrede postoje i drugi biznisi, pa je po povratku iz švajcarskog Siona penzionerka Zora Borisavljević na obroncima Troglava pre desetak godina uložila u modernu vilu sa desetak komfornih apartmana i pratećim sadržajima za turiste koji dođu u Bogutovačku Banju. Ugostila je do sada na hiljade gostiju iz zemlje i sveta.
I nauka je biznis
Vladimir Prokopović, doktor biohemije, iz Berlina se vratio u rodni Leskovac i u garaži kuće otvorio fabriku kućne hemije.
Mada je u Nemačkoj imao odličnu perspektivu za naučni rad rešio je da se vrati kući, a njegova firma Progen solušns uspela je da nađe mesto na tržištu i širi kapacitete. Prave sredstva za čišćenje u industriji i institucijama, poput profesionalnih kuhinja ili klanica, a kako kaže, mogu da naprave posebne proizvode ako to klijent traži.
Banja na dedovini
Radojko Milinković, iz Bogdanica pod Maljenom, stekao je kapital radom u inostranstvu. Na svom imanju u Srbiji je otkrio prilikom bušenja bunara izvore lekovite vode i odradio sva potrebna ispitivanja na Medicinskom fakultetu koja su potvrdila svetski kvalitet planinske vode sa visokim nivoom magnezijuma.
Reporteru Rine, koji ga je posetio, rekao je da nije mogao da gleda kako mu dedovina propada, a leži na pravom prirodnom blagu.
– Želeo sam da iskoristim ono što nam je priroda dala, da zaposlim ljude, zadržim mlade na selu i da se ognjišta ne ugase. Kao dečak pamtim da su ljudi iz ovog kraja glavobolju i bolove u nogama lečili tom vodom, retko se išlo kod lekara, a šteta je da to zdravlje ide u potok – objasnio je Milinković.
Svi za čvršće veze
Ogroman broj ispitanika (94,5 odsto) kaže da bi rasejanje i matica trebalo da učestvuju u pripremi budućeg Nacionalnog programa svih Srba sveta, kojim bi bili obuhvaćeni nacionalni interesi Srbije i Republike Srpske.
Malo manje od polovine ispitanih, njih 46,6 odsto, nije dovoljno upoznato sa tim na kom nivou je saradnja verskih institucija u matici i dijaspori. Međutim, gotovo svi smatraju da je vrlo bitna uloga Srpske pravoslavne crkve u jačanju jedinstva naroda i države, pa tako i u snaženju saradnje matice sa dijasporom.
Takođe, ogromna većina od 93 odsto izjasnila se za to da deca dijasporaca, rođena u inostranstvu, imaju ista prava na školovanje u matici kao i deca nastanjenih u matici.
Kao važan deo plana jačanja saradnje rasejanja i matice, uvođenje ministarstva dijaspore u Srbiji i RS vidi 91,2 odsto ispitanika. Pritom, čak 94 odsto njih mišljenja je da Srbija treba da se uključi u organizaciju srpskih klubova u regionu i dijaspori.
Vratio ljude u selo
Bajazit Žigović, iz sela Balići kod Prijepolja, posle 26 godina provedenih u Nemačkoj 2013. vratio se u rodno mesto i ličnim primerom pokazao da se od poljoprivrede može dobro živeti. On je na četiri hektara posadio 7.500 sadnica borovnice i danas je jedan od najvećih proizvođača tog voća u regionu.
– Želim da pokažem da nije tačno ono što ljudi govore i misle da samo treba bežati iz sela. Naprotiv, treba se vraćati jer se od poljoprivrede može veoma dobro živeti – priča Žigović.
Povedeni njegovim primerom ljudi koji su napustili ovo selo polako su počeli da se vraćaju i u poslednjih nekoliko godina napravljeno je 10 novih kuća. Žigović kaže da je posadio pitomu borovnicu sorte đuk, koja stiže na berbu posle treće godine, a odlikuje je sladak i krupan plod.
On tvrdi da je za ovim voćem uvek velika potražnja i da ni približno ne proizvodi koliko bi mogao da izveze. U toku berbe posao na njegovoj plantaži nađe i 200 berača.
