Srbija se zbog ukrajinske krize našla u izuzetno teškoj poziciji, zaglavljena između Istoka i Zapada. Na jednom tasu vage su dobri i sve bolji odnosi sa Zapadom, a na drugom tradicionalno prijateljski sa Moskvom i Kijevom. Iz Brisela se, međutim, posle novih sankcija Rusiji, zbog Ukrajine, čulo da se od Srbije, kao kandidata za EU, očekuje da se uskladi sa odlukama Unije u spoljnoj politici i bezbednosti. Istovremeno, stigla je i poruka Stejt departmenta „kako veruju da će Srbija stati rame uz rame sa EU“.
Povodom najnovijih dešavanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se juče sa ambasadorima Kvinte, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije i šefom Evropske delegacije u Briselu, posle čega je najavio da će „sve informacije o stavovima koje su strane iznele biti objavljene u narednih 36 sati“, odnosno do danas u 18 sati. Vučić je održao i hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj je, kako je navedeno na Instagram profilu budućnostsrbije, sa članovima Saveta razmenio informacije o situaciji u regionu i Ukrajini.
Sednici su prisustvovali premijerka Ana Brnabić, ministri odbrane i policije, Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, ministarka pravde Maja Popović, direktor BIA Bratislav Gašić, predstavnici Vojske Srbije… Tim povodom zasedala je i Vlada Srbije, a sednici je prisustvovao i predsednik Vučić.
Komentarišući dešavanja u Ukrajini, stručnjaci za međunarodne odnose, sagovornici „Vesti“, poručuju da Srbija ne treba da „lomi preko kolena“.
– Teško je biti pametan u situaciji kada se od Srbije traži da se izjasni na kojoj je strani u sukobu – kaže Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador Srbije u UN.
On smatra da Beograd ne treba da žuri sa stavovima o krizi, već da se uputi apel da se pregovorima dođe do mirnog rešenja koje bi uvažilo interes svih strana i da prestane sila, čime bi bile izbegnute moguće dalje žrtve i razaranja.
– Niko nije nevin u ovoj situaciji i zato je najbolje iznaći političko rešenje. Situacija se, inače, iz časa u čas menja, pa se ne zna hoće li Moskva nastaviti dejstva kopnenom invazijom ili će prihvatiti pregovore. To je jedan od razloga zbog kojeg Srbija treba da prati dešavanja i da ne iznosi zvaničan stav dok ne vidi u kom pravcu se sve razvija – tumači ovaj diplomata, koji je 2005. bio učesnik konsultacija Srbije i Ukrajine o bilateralnim odnosima.
Jevremović ukazuje da NATO nastupa unilateralno i ide ka Rusiji, iako je ruski predsednik Vladimir Putin tražio garancije da se ne šire ka istoku, i kada ih nije dobio krenuo je da rešava situaciju oružjem. Napominje i da Rusija hoće da se vrati na scenu kao globalni faktor.
– Sve je uzburkano neizvesnošću i emocijama i zato nastup Srbije treba da bude smirujući. Takođe, ne može da nam se zameri ako se ne izjasnimo odmah jer su naši građani, ne tako davno, prošli kroz bombardovanje i stradanje. Naš narod ima prijateljske odnose sa ruskim i ukrajinskim narodom i treba da istaknemo te jake veze i odnose – priča Jevremović.
I Taras Stojković, stručnjak za međunarodne odnose, ocenjuje da Srbija ne treba da zauzima stranu, jer nije učestvovala u toj krizi, a ima dobru saradnju i sa Ruskom Federacijom i sa Ukrajinom. On podseća i na to da su dobrovoljci iz obe zemlje pomagali SR Jugoslaviji za vreme NATO agresije 1999. godine.
U Srbiju su, ističe on, dobrodošli SAD i Rusija, Ukrajina, Nemačka i sve druge zemlje koje hoće da učestvuju u poboljšanju njenog životnog standarda, ali ne da je ucenjuju da se priklanja njihovim politikama.
– Svakako bi bilo idealno kada bi ukrajinska kriza mogla da se reši diplomatskim putem, ali je pitanje kako će se stvari na tom planu dešavati, pošto je bombardovanjem SRJ 1999. ukinut međunarodni pravni poredak, nastao kao rezultat pobede u Drugom svetskom ratu. Tada je NATO kršeći povelju UN odlučio da bez odobrenja Saveta bezbednosti izvrši agresiju protiv suverene zemlje i pokrenuo je bespovratni proces u kojem samo postoji pravo jačeg. Bilo je pitanje vremena kada će neko da se pozove na presedan napravljen na KiM – ukazao je naš sagovornik.
Da gledamo svoj interes
Srbija mora da se ponaša izbalansirano, mišljenja je predsednik srpskog parlamenta Ivica Dačić, koji je ukazao da su sve dosadašnje izjave predsednika Srbije bile državnički odmerene i mudre.
– Treba da vodimo računa o svojim nacionalnim i državnim interesima. Ne sme se Srbija jednostavno pridružiti osudama i sankcijama, posebno što zemlje koje to traže od Srbije nisu bile korektne kada smo napadnuti 1999, kada je vojno zauzeto Kosovo – rekao je Dačić.
Teška pozicija
Izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič smatra da je Srbija u veoma teškoj poziciji zbog ukrajinske krize, i da Beograd mora da razmisli kako da se pozicionira, imajući na umu sopstveni nacionalni interes. Mišljenja je da treba uzeti u obzir da dugoročniji cilj Srbije treba da bude članstvo u EU.
– U Beogradu je neophodno razmisliti koju poziciju zauzeti. Na jednoj strani su dobri odnosi sa Rusijom, a na drugoj se želi u EU. Važno je da se postave prave smernice, da se obema stranama objasni srpski stav – kazao je Petrič i dodao da postoji i pretnja da Zapadni Balkan dospe u ćorsokak po pitanju EU puta, čime bi i ekonomski razvoj bio zaustavljen.
Šta ćemo s Kosmetom?
Taras Stojković kaže da na Zapadu treba da budu svesni da su oni pokrenuli proces kršenja međunarodnog prava.
– Ako se zemlje koje su u NATO pozivaju na međunarodno pravo o nedeljivosti teritorije, a Krim je vraćen Rusiji kroz referendum, dok je na Kosmetu prošlo bez izjašnjavanja građana kroz samoproglašenu vladu, pitanje za njih je kako onda nisu povukli priznanje Kosova – zapitao je Stojković.
Neutralnost kao mudrost
Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je za BiH najmudrije da ima neutralan stav u ovoj situaciji. Ona je naglasila da u BiH po tom pitanju nije zauzet stav, ali da pojedinci iz Predsedništva BiH iznose lične stavove koji ne doprinose ničemu.
– Ovo nisu naše utakmice. Naša utakmica je da budemo mirni i stabilni da se izborimo za ustavne nadležnosti. Da BiH funkcioniše kao zemlja zasnovana na Ustavu – istakla je Cvijanovićeva.
S gasom smo mirni do juna
Povodom situacije u Ukrajini Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, izjavila je da je Srbija do juna bezbedna što se gasa tiče.
– Ne zavisimo od tranzita ni preko Severnog toka ni preko Ukrajine i mi smo bezbedni, a cena će zavisiti od političke situacije – navela je ona za RTS.
Ona je ocenila da situacija u Ukrajini može da utiče na snabdevanje Srbije gasom ukoliko dođe do globalnih problema u Evropi sa snabdevanjem ovim energentom i ako bude ugroženo snabdevanje preko Turske. Istakla je da se nada da do toga neće doći, jer je Turska već izjavila da neće da se opredeljuje ni za Ukrajinu ni za Rusiju, a Turski tok nema fizičke veze sa Ukrajinom, te ne bi trebalo da bude problema u dotoku gasa iz Rusije. Govoreći o snabdevanju Srbije sirovom naftom, rekla je da je ono išlo preko Jadranskog naftovoda i da veruje da tu neće biti nikakvih problema.
