Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević smatra da će Srbija dobiti tri vrste podrške od francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Prema njegovim rečima, predsednik Srbije će dobiti podršku za evropski put Srbije, za mini Šengen“ sa Severnom Makedonijom i Albanijom i za dijalog Beograda sa Prištinom „na osnovama pronalaženja kompromisnog rešenja.“
Milivojević ocenjuje da je predstojeći razgovor predsednika Vučića i Makrona u Parizu veoma važan jer je, kako kaže, evidentno da opstanka EU bez Francuske nema, ali i zbog Makronovih stavova koji se ne menjaju.
Kako kaže, Makron ostaje dosledan svojoj politici koju je promovisao još prosle godine na Samitu EU – Zapadni Balkan u Sofiji kada je rekao da će se zalagati za reformu unutar EU, odnosno za saniranje svih teškoća sa kojima je EU sada okupirana.
– Tema o kojoj će dva predsednika razgovarati, a koja je za nas posebno važna – je pitanje Kosova i Metohije, odnosno da li će uslov za pristupanje Srbije ukoliko politika za proširenje i dalje bude aktuelna biti priznavanje nezavisnosti Kosova – smatra Milivojević i dodaje da je to za nas veoma bitno imajući u vidu stav Srbije da neće priznati kosovsku nezavisnost i da je to pitanje od prvorazrednog državnog i nacionalnog interesa.
Diklić: Datum nećemo dobiti, ali neka objašnjenja o EU hoćemo
Bivši ambasador Srbije u Francuskoj Radomir Diklić smatra da na predstojećem sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Francuske Emanuela Makrona Srbija neće moći da dobije individualnu podršku kada je reč o evrointegracijama, već neku vrstu ohrabrenja koje se odnosi na ceo region.
Prema njegovim rečima, Makron će verovatno na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem podrobnije objasniti ideju unutrašnje reforme EU i politike proširenja u budućnosti.
– Mi datum ne možemo da dobijemo u ovom periodu. To bi bilo smešno i nerealno očekivati, ali će sigurno predsednik Makron dati neka razjašnjenja – naveo je Diklić.
Ocenio je da poslednja događanja, kada Severna Makedonija i Albanija nisu dobile datum za otpočinjanje pregovora na Evropskom savetu, ukazuju na krizu odlučivanja u EU i da je zastoj u proširenju na neki način prekretnica u kreiranju novog profla EU.
