Puč u Maliju doveo je u opasnost i medicinski tim Vojske Srbije u okviru mirovne misije EU. Napad na njihovu bazu još nije zabaležen, ali na oprez upućuje sećanje na ranije sukobe, naročito onaj iz 2016. godine kada je poginulo petorica plavih šlemova.
Ako su do sada krvoproliće izazivale razne frakcije džihadista i drugih pobunjenika, ovog puta u glavnoj ulozi su pobunjene jedinice regularne armije koje su zarobile predsednika i premijer Malija. Ova informacija u prvom trenutku nije potvrđena, ali sa terena stižu vesti da je vojska opkolila rezidenciju predsednika Ibrahima Bubakara Kejte u prestonici Bamako, gde je i štab mirovne misije i zapucala u vazduh. Pretpostavljalo se da se premijer Bubu Kise krije sa predsednikom, a prema nezvaničnim informacijama obojica su odvedena u vojni logor 15 kilometara severno od Bamaka.
Uhapšeni su i ministar finansija, predsednik skupštine i drugi visoki funkcioneri, a pobunjene jedinice blokirale su puteve, dok su sva preduzeća i prodavnice u gradu zatvoreni. Navodi se da je predsednik potom dao ostavku i raspustio parlament.
Krvave godine
Vojsku podržavaju demonstranti koji na ulicama mesecima traže ostavku predsednika, a nisu se ni do sada uzdržavali od nasilja prilikom demonstracija. Ovog puta nemiri su počeli u gradu Kata, odakle je krenuo i prethodni državni udar pre osam godina. Vojnici su tamo danas uzeli oružje iz arsenala kasarne i pritvorili visoke vojne oficire.
Epilog je još neizvestan, ali diplomatski izvori zabrinuti su da se nasilje ne proširi, naročito ako različite gerilske grupe pokušaju da iskoriste bezvlašće kao i mnogo puta do sada. Najkrvavije je bilo 2016. godine kada je u blizini grada Sevare u centralnom delu zemlje naoružani napadač otvorio vatru na pripadnike međunarodnih mirovnih snaga iz Toga i ubio petoricu. Vojnici su tada pratili konvoj sa medicinskim timom koji je obilazio siromašno stanovništvo u unutrašnjosti.
Napadi džihadista
Tadašnji generalni sekretar Ban Ki Mun mogao je samo s tugom da konstatuje da su te godine ubijena čak 23 pripadnika mirovne misije u i desetak napada na različitim mestima, naročito na severu zemlje. Međutim, situacija nije bila mnogo bolja ni naredne godine, naročito zbog raketnih napada džihadista na Bamako i dve baze UN u Maliju, kada je ubijeno najmanje devet osoba, među kojima su bili i pripadnici mirovnih snaga. Srećom, među srpskim mirovnjacima žrtava nije bilo, a ministar odbrane Aleksandar Vulin saopštio je da su oni tada bili daleko od mesta napada, zajedno sa nemačkim kolegama. Vulin je istakao da je Mali opasno područje gde je do tada oko 100 pripadnika misije Ujedinjenih nacija tragično nastradalo.
U misijama 281 vojnik
U pet mirovnih operacija UN trenutno je angažovano 259 pripadnika Vojske Srbije: u Libanu, Centralnoafričkoj Republici, na Kipru, u DR Kongu i na Bliskom istoku. A na osnovu rezolucija UN u vojnim operacijama EU učestvuju 22 naša vojnika i oficira: u Somaliji, Centralnoafričkoj Republici i Maliju.
Vojska Srbije učestvuje u EUTM Mali od 15. decembra 2014. godine sa medicinskim timom sastava lekar i dva medicinskih tehničara, koji se rotiraju svakih šest meseci.
Zaseda SB UN
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na hitno i bezuslovno oslobađanje predsednika Malija, Ibrahima Bubakara Kejta koji ima snažnu podršku Francuske, bivšeg kolonizatora.
I šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel osudio je puč u Maliju.
– EU odbacuje bilo kakvu protivustavnu promenu. To nikako ne može biti odgovor na duboku krizu koja traje već nekoliko meseci – rekao je Borel, a u Njujorku je zakazano hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN.
Zabluda UN i EU
UN i EU bili su ubeđeni da će rizik po mirovnjake u Maliju biti beznačajan, pošto oni imaju misiju samo da obučavaju lokalne regularne snage i pružaju logističku i medicinsku pomoć u ovoj siromašnoj zemlji. Međutim, pokazalo se da su oni stalno na meti napada džihadista i drugih pobunjeničkih grupa, a ovog puta u opasnost su ih dovele upravo snage koje su obučavali.
