Svesrpski sabor u Beogradu i Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda i dalje su tema političara, analitičara i medija širom regiona. Da je sabor izazvao različita reagovanja u regionu ukazao je srpski premijer Miloš Vučević. On je, tim povodom, poručio da je u pitanju nova politička realnost na koju će svi morati da se naviknu i od koje će svima biti bolje.
– Mnogo je onih kojima smeta politika predsednika Aleksandra Vučića koja je rezultirala obnovom nacionalnog ponosa, slogom i jedinstvom, kakvo odavno nije postojalo među Srbima – istakao je Vučević u objavi na Instagramu, dodajući da zlonamernicima kojima smeta sve što ima srpski predznak ne vredi govoriti, ali da ne mogu, niti će sprečiti Srbe da ispune svaku od 49 tačaka iz upravo usvojene Deklaracije.
Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić je istakao da su se Srbi na saboru prvi put okupili ne protiv nekoga, već za sebe, kao i da nije u pitanju nikakav izraz namere za nekom hegemonijom i širenjem, već okupljanje za zaštitu stečenih prava Srba u svim zemljama regiona, odnosno da im, tamo gde žive, budu poštovana ustavima i evropskim konvencijama zagarantovana prava.
Politički filozof Dragoljub Kojčić u održavanju Svesrpskog sabora vidi poruku ohrabrenja Srba da neće biti ostavljeni na cedilu i smatra da se zajedničkom Deklaracijom šalje i šira poruka da srpski narod mora da se tretira u celini. U nekakvom novom mogućem kontekstu, smatra on, EU sada posle izbora za evroposlanike mora da računa na Srbe.
– Prvo je važno da pokažemo da smo mi objedinjeni kao narod i da se bez nas ne može zatvoriti evropska priča. Za nas je EU dobra prilika da svi živimo pod jednim kulturnim, političkim i pravnim krovom. Najvažnija poruka je da shvate da smo mi jedan narod – kaže Kojčić.
Deklaracija usvojena na Svesrpskom saboru predstavlja, prema rečima pravnika Ognjena Tadića iz RS, sliku sadašnjeg stanja i objavljuje da je srpski narod ustao i da u jedinstvu čvrsto stoji na svojoj zemlji.
Tadić kaže da je kvalitet Deklaracije u tome što nije statična, jer ni u vremenu, ni u prostoru ne učauruje srpski narod, već ga podstiče na delovanje i napredak svake vrste.
– Na budućim saborima će Deklaracija, svakako, biti dograđivana jer svesrpski sabor mora dati odgovor na pitanje da li će se nacionalno pitanje i dalje kretati u kategorijama vezanim za jezik, pismo, teritoriju, veru… – ocenio je Tadić.
Zajedničko praznovanje
Istoričar Stanislav Sretenović kaže da su mir i prosperitet Srba, u Srbiji i RS, glavna poruka sa sabora kao simbolički značajnog čina neslaganja sa poniženjima i kolektivnom krivicom koja se Srbima pripisuje.
– Manifestacijom i deklaracijom je Srbija stala iza Dejtonskog sporazuma, a isto tako je Srpska stala iza Rezolucije SB UN 1244 kojom se potvrđuje teritorijalna celovitost Srbije – rekao je, naglasivši da je dobro što će i Srbija i Srpska proslavljati Sretenje 15. februara, kao i što će obeležavati proboj Solunskog fronta.
