Odlazeći iz zavičaja ljudi ponesu sa sobom sećanja i sve ono najdraže što im u srcima i pamćenju ostane. Tu spadaju i narodni običaji od kojih se ne odustaje ni u novim sredinama.
Srbi iz Slavonije razasuti po svetu odneli su iz starog kraja i pokladne dane, kada su se tradicionalno pred Veliki post, praštanjem i veseljem u karnevalskim povorkama pod maskama, opraštali od grehova jela mrsne mesne i belomrsne hrane. Maskirajući se, i pesma i govor imaju više slobode, a manje srama što je u mačkarama oduvek bilo dozvoljeno. Zauzvrat, od domaćina koje su zabavljali bivali bi nagrađivani slaninom, kobasicama i jajima.
Običaj mačkara došao je i do Sidneja sa Srbima iz Slavonije, koji tradicionalno obeležavaju ovaj običaj već duže od 15 godina i postali su prepoznatljivi po njemu u srpskoj zajednici. Udruženje Srba Slavonije, na čijem čelu je Miloš Jugović i ove godine je održalo mačkaradu na imanju Crkvene opštine iz Kabramate u Rosmoru. Među maskama je bilo princeza, prinčeva, kraljica, policajki, a došao je i maskiran kao predsednik Ruske federacije Vladimir Putin, sa kojim su svi hteli da se fotografišu…
– Mi stariji znamo i rado se sećamo naših pokladnih običaja, a obeležavanjem svake godine imamo i želju da se zabavimo i da mladima koji su ovde rođeni kažemo da nisu „repa bez korena“, te da pored drugih naših vrednosti o kojima im pričamo, pokažemo i ovaj tradicionalni običaj iz našeg kraja. Još uvek se svi dobro zabavimo uz naše mačkare, pa zato neka i traju, jer šta su ljudi kada izgube običaje – kaže Miloš Jugović.
Ozren Petković je srpskoj zajednici poznat kao poslovan čovek, ali i ljubitelj rokenrol muzike i organizator mnogih svirki. On je doveo svoja dva sina i dva sinovca da vide običaj svojih starih.
– Pokušavamo na sve načine da održimo vezu sa našim krajem što i nije baš lako. Deca koja su rođena ovde imaju interesovanje za običaje, ali sam skeptičan da će ikada moći da ih dožive na način kako ih je moja generacija doživljavala – kaže Petković.
– Sve je to sada modernije i svodi se na zabavno veče pod maskama, a ja se sećam kada su kroz selo išle mačkare u zaprežnim kolima sa tamburaškim orkestrom i redom ispred kuća svirali, igrali i pevali… Moji sinovi i sinovci su videli kako sada izgleda, a kako je bilo pre, moraće da pamte iz priča koje su slušali.
