Sa novoustoličenim poglavarom Srpske pravoslavne crkve razgovarali smo o srpskoj dijaspori, Kosovu i Metohiji, srpskom narodu u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, kao i o crkvenim pitanjima u Crnoj Gori i Makedoniji, i naravno o spekulacijama u vezi sa mogućim dolaskom pape u Srbiju.
Vaša svetosti, naš list je namenjen dijaspori, pa zato ovaj razgovor počinjemo ulogom Crkve u opstanku našeg rasejanja.
"Dijaspora je deo naše Crkve ma gde naši ljudi živeli. Kao što je naša Crkva u prošlosti uvek pratila svoj narod i išla sa njim, tako to čini i u novijem vremenu. Jedna od velikih briga naše Crkve je da udovolji duhovnim potrebama svoga naroda u rasejanju. Zato je slala sveštenike i episkope i nastojala da održava veze, aktivne i žive sa našom dijasporom. I dalje ćemo činiti sve da naš narod ne zaboravi svoje poreklo i koliko-toliko sačuva svoj jezik kao bitan elemenat nacionalnosti. Jer, prvo što se gubi, ja to dobro znam, gubi se jezik, a onda verovatno i mnogo štošta drugo."
"Zato i apelujemo na našu Crkvu i na naš narod da čuva i neguje jezik svoj. Naš narod je inteligentan i neće mu biti veliki problem da pored jezika sredine u kojoj živi, neguje i svoj maternji. Što se Crkve tiče učinićemo sve, koliko do nas stoji, da toj obavezi, tom uzvišenom zadatku udovoljimo."
|
Kakve su, po Vašoj proceni, perspektive opstanka Republike Srpske? "Verujem da Republiku Srpsku vode umni i pametni ljudi. I da će u ovom metežu naći najbolji put koji odgovara našem narodu, ali i Federaciji Bosne i Hercegovine. Verujem da će se problemi rešiti na obostrano prihvatljiv način, koristan i za naš narod i za sve nacije koje tamo žive. " |
Republiku Srpsku vode pametni ljudiDa li imate dobre vesti za Srbe i druge pravoslavne u Makedoniji pošto je arhiepiskop Stefan iz nepriznate Makedonske crkve bio na Vašem ustoličenju?
"Vrata naše Crkve su otvorena za našu braću iz Makedonije. Mi bismo se isto tako obradovali ne manjom radošću nego oni da se nađe način da ponovo stupimo u blagodatnu zajednicu jednog naroda u Crkvi Hristovoj uz njihovu punu autonomiju. I da zaista imamo kontakt, pre svega liturgijski. Naša vrata su za te razgovore otvorena, mada su sada problemi i teškoće veći nego što su bili ranije. Ali, nema problema koji se ne može rešiti uz obostrano dobru volju. Može se naći rešenje ove zaista bolne rane naše Crkve. "
Kakva je Vaša poruka Srbima u Hrvatskoj gde se ponovo javljaju tendencije za stvaranjem tzv. hrvatske pravoslavne crkve?
"Nažalost, sa tim tamošnjim narodom u Hrvatskoj naš narod ima vekovne probleme koji se nastavljaju. Tamo je naš narod najviše postradao u nedavnoj i nedalekoj prošlosti. Nažalost, kao da su ti apetiti u poslednje vreme dobili nove razmere, bilo za prozelitizmom, bilo za onemogućavanjem života našeg naroda u Hrvatskoj."
"Nadamo se da će nova vlast u Hrvatskoj biti više demokratska i da će za ovaj problem naći puta i načina da se prevaziđe. I da uspostavi jednu humanu, ljudsku, demokratsku pa na kraju krajeva jednu hrišćansku osnovu i hrišćanski način kontakta i konteksta našeg naroda sa braćom Hrvatima, jer imamo jedno Jevanđelje kao osnovu naše vere. I da na bazi Jevanđelja nađemo najbolje rešenje za suživljenje."
|
Kako gledate na stanje u Crnoj Gori s obzirom da je tamo narod podeljen između pravoslavne kanonske mitropolije i tzv. crnogorske crkve? "Moram nešto da vam kažem. Znate, takva deoba koja se desila između Crne Gore i Srbije je bezumna i nerazumna stvar. Mi smo jedan isti narod, ma koliko to poricali. I u ovom teškom vremenu za naš narod u celini umesto da smo prišli jedni drugima, došlo je do podele koja se ne može ničim opravdati. Da li će to i oni uvideti? Ne znam. Verovatno da tamo postoji nekoliko moćnih ljudi koji možda i rukovode i možda to od njih zavisi.
Ja ne mogu da shvatim da Crnogorac ne prizna srpstvo kao svoju maticu, kao svoj narod. I mi se ovde u Srbiji delimo na Šumadince, Bosance, Vojvođane…, ali naša matica, naši koreni su u jednome narodu, srpskom narodu." |
Srbi i Crnogorci su jedan narodŠta biste u ovom času rekli Srbima na Kosovu i Metohiji?
"Nažalost, Kosovo je najnovijom situacijom došlo u najteži položaj, u najteže stanje koje je ikad postojalo. Tolike patnje, tolika stradanja i tolike propasti onih koji su tamo ostali, taj narod u istoriji nije zapamtio. Tragedija je što to moćnici, velike sile, znaju, ali se prave kao da ne vide i da im je sve to nepoznato. I stali su na stranu onih koji nas progone punih 100 godina sa kosovskometohijskih prostora. Narod nemoćan da se odupre bežao je i postajao sve manji. A oni koji bi se vratili nemaju nikakvu sigurnost. Kako će kad je tamo takvo stanje da i oni koji tamo žive u svojim kućama i na svojim malim imanjima nisu sigurni da će se živi vratiti ako se odmaknu od svoje kuće. Tragedija tog naroda je najveća tragedija u sadašnjem svetu."
|
PORUKA DIJASPORI I BLAGOSLOV SVEŠTENSTVU
Nadam se da naš narod neće izgubiti osećaj da pripada pravoslavnoj srpskoj svetosavskoj crkvi na čijem se čelu našao velika ličnost Sveti Sava. I da će dostojno svedočiti o sebi, svom poreklu i narodu kome pripada. Da će tokom svog života preneti veliko bogatstvo naše kulture, koja je deo evropske, vizantijske srednjovekovne kulture, a koja je, kao što znamo, bila temelj novoj kulturi, novoj nauci i novom razvoju i napretku naroda, kako evropskoga, tako i američkoga. Posebno poručujem našima u dalekoj Australiji da će Crkva uvek biti sa svojim narodom i verujem da će naš narod uvek imati puno poverenja i odanosti svojoj naciji i svojoj Crkvi. Ja ih sve pozdravljam i ovom prilikom šaljem svoj prvi patrijaraški blagoslov sveštenstvu i našem pravoslavnom srpskom narodu u celom svetu. |
Želim ovom prilikom da pozdravim našu dijasporu, kako u Americi i Australiji, tako i u Evropi i na svim drugim kontinentima gde naše rasejanje postoji, da im poželim svako dobro u toj tuđoj zemlji, koja postaje i njihova zemlja. I da im poručim da svoje osobenosti sačuvaju u kulturi svojoj, u svojoj religijskoj pripadnosti i u negovanju i čuvanju svoga jezika.
Papa u Nišu "zlatna prilika"
S obzirom da predvodite Komisiju Svetog arhijerejskog sabora za obeležavanje 1700. godišnjice Milanskog edikta kojim je rimski imperator Konstantin, Nišlija po rođenju, legalizovao hrišćanstvo, da li je moguće da tad dođe do značajnog ekumenskog dijaloga i posete pape Benedikta XVI Nišu?
"Milanski edikt se odnosi na Crkvu i hrišćanstvo, a tiče se i hrišćanskih država, hrišćanske istorije, hrišćanske kulture. Pretpostavljam, da će u Nišu biti centralna proslava za našu zemlju. Nije isključeno, pošto postoji želja i sa strane, da proslava u Nišu bude centralna i za ostale crkve i države Evrope. U proslavu će se, naravno, uključiti i drugi gradovi koji su vezani za cara Konstantina, posebno Milano, Jork, Minhen, i drugi. Uključićemo i istočne pravoslavne crkve, jer je progon hrišćanstva bio veći na Istoku nego na Zapadu. Obratićemo se i Jerusalimu, Aleksandriji, Carigradu, Rusiji, Bugarskoj, Grčkoj…"
"Prilično je verovatno da će tada u Nišu doći i do jednog od ekumenskih susreta. Postoji želja, koliko mi je poznato, rimskog episkopa – pape iako nije zvanično saopštena, da i on u tome učestvuje i ovde se sretne sa predstavnicima pravoslavnih crkava, što bi Srbiji dalo počasnu ulogu, jer bi to bio prvi susret najviših predstavnika istočne i zapadne crkve posle velikog raskola iz 1054. godine. Bilo bi dobro da do jednog takvog susreta dođe baš u gradu u kojem se rodio car Konstantin, koji je, objektivno "prelomio" istoriju. "
"Do Milanskog edikta svet je išao jednim kolosekom, a onda je nastala jedna nova epoha razvoja ne samo hrišćanstva, već čitave hrišćanske kulture koja je ostavila izuzetno bogate plodove čovečanstvu i svetu. "
"Što se papinog dolaska tiče, to je stvar Rimokatoličke crkve. Za nas bi ovo bio dolazak s posebnim razlogom i Srpska pravoslavna crkva bi ga pozdravila. Jer, to bi bila prilika, ne samo za ekumenski susret, nego i za dijalog. Možda i "zlatna" prilika da se postavi pitanje ponovnog ujedinjenja i počne razgovor, iako je to dug put i proces, pošto je mnogo vekova prošlo od podele."
