Kako se bliži početak jula, kad bi u Parizu francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel trebalo da ožive dijalog Beograda i Prištine, tako se zapadni centri moći upinju u predočavanju srpskoj javnosti da je samo rešenje koje oni nude jedina prilika Srbiji da konačno zakorači u perspektivnu budućnost.
Pritom se pod Zapadom ne misli samo na evropske centre moći, već i na Vašington, koji vidljivo pojačava aktivnost u regionu, nudeći svoje usluge za rešavanje kosovskog problema. Ova nova ofanziva na Zapadni Balkan odvija se na više nivoa, preko poruka ambasadora, izjava profesora politikologa, pa do procene američkih generala šta narodima na ovim prostorima valja činiti.
Tako bivši komandant oružanih snaga SAD u Evropi Ben Hodžiz smatra da je potrebno angažovati nekog uvaženog visokog diplomatu koji bi vodio „diplomatiju posredovanja“. Taj diplomata, naravno, bio bi sa Zapada, a general Hodžiz ima i prototip: „nekoga poput Ričarda Holbruka“, buldožera američke diplomatije koji je umro 2010. godine. Srbija bi mogla, poručio je američki general s Beogradske NATO nedelje, da postane stabilizujući faktor na Balkanu, a ne „satelitska država vezana za Kremlj“.
„Neozbiljna konferencija“
U srpskoj prestonici je pre dva dana održana i konferencija „Globalni akteri na Zapadnom Balkanu“ u organizaciji Savetodavne grupe Balkan u Evropi s koje se čuo predlog o sazivanju ozbiljne konferencije sa učešćem EU i istaknutim članicama Unije. Profesor univerziteta u Gracu Florijan Biber vidi prostor i za učešće SAD na toj konferenciji, podsećajući da su neka rešenja u regionu „najbolje postizana saradnjom Unije i SAD“.
Pariski sastanak koji se nezvanično najavljuje za 1. jul, osim što je neizvestan, očigledno neće biti priželjkivana „ozbiljna konferencija“. Makron i Merkelova su ga osmislili kako bi kosovsko pitanje ponovo vratili u okrilje zapadne Evrope, nakon što se komesarka za spoljnu politiku EU Federika Mogerini propisno obrukala ne uspevši da dijalog dovede do završetka.
Razgraničenje već u arhivi
Pritom, za Berlin, Pariz i Brisel završetak balkanske neuralgične tačke može se desiti samo potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što je samo zabašureni izraz za srpsko priznanje nezavisnog Kosova. Nemačka i Francuska su s negodovanjem gledale na pokušaj da se problem Srba i Albanaca reši „razgraničenjem“ o kome su u jednom kratkom periodu govorili srpski i kosovski predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, uz očigledno američko odobravanje.
Svi ovi zapadni akteri imaju jedinstven stav o kosovskoj nezavisnosti. Ona je za njih neupitna, a samo je upitno kako pritisnuti i Beograd da je aminuje. Za njihove diplomate sporno je samo da se i Moskva i Peking, koji ne priznaju secesiju južne srpske pokrajine, uključe u balkansku rašomonijadu. Ni tada odnos snaga ne bi bio ujednačen, što je neophodno za kompromisni dogovor, ali bar više ne bi bilo pet prema jedan u korist kosovske nezavisnosti.
Diktat velikih
Borba velikih sila za dominantan uticaj na Balkanu nastavlja se i danas, ali u drugim oblicima, smatra bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.
Kad se vrlike sile nađu zajedno ugrožene od malih država, primećuje Jovanović, one imaju prirodnu tendenciju da se grupišu i diktiraju svoje uslove tim zemljama, kako u pogledu granica, tako i njihovog državnog poslovanja.
Takse, pa sporazum
Od sastanka u Parizu se očekuje da Beograd i Priština potpišu „sporazum o sporazumu“.
Prema pisanju beogradske štampe, on bi trebalo da obaveže dve strane na poštovanje i ispunjavanje Briselskog sporazuma. Ali, i ukidanje taksa, i model rešenja za prijem Prištine u međunarodne organizacije.
Prvi sastanak koji je održan u Berlinu 29. aprila nije dao značajnijeg pomaka. Kosovske takse na srpsku robu su i dalje na snazi, a bez njihovog ukidanja Beograd neće da nastavi dijalog.
Pogrešna procena
Bivši američki ambasador Kameron Manter svojevremeno je tvrdio da je pogrešno gledati na Balkan kao na igralište na kome se Istok i Zapad takmiče.
– Rekao bih da Balkan može biti mesto gde bi Rusija i Zapad pronašli zajednički jezik. Za to bi trebalo da postoji više poverenja na obe strane, ali videćemo – rekao je Manter, ali ga je potonje nadigravanje Vašingtona i Moskve na Balkanu uveliko demantovalo.
Strah od uticaja Rusije
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić nedavno je analizirao ovu afanzivu zapadne diplomatije kojoj se očito žuri da arhivira problem Kosova i da se nikako ne dozvoli da preraste u „zamrznuti konflikt“. Dačić kaže da SAD nisu oduševljene što su Francuska i Nemačka zakazali sastanke, prvo onaj u Berlinu, a sada i naredni u Gradu svetlosti. Istovremeno, Pariz i Berlin misle da oni treba da preuzmu rukovođenje pregovorima, a Brisel je protiv toga.
– A svi zajedno smatraju da treba da se uključi Amerika u pregovore, ali bez Rusije nekako. To su sukobi unutar tog zapadnog tabora – rekao je Dačić.
Vojnik i diplomata
Američkog ambasadora u Beogradu Kajla Skota mogao bi da nasledi zamenik šefa misije SAD u Moskvi Entoni F. Godfri, saznaje srpska štampa.
U Godfrijevoj zvaničnoj biografiji se navodi da je zadužen za upravljanje ključnim aspektima odnosa između SAD i Rusije, dok ga pojedinci smatraju i glavnim u američkoj ambasadi u Moskvi. Godfri je radio kao zamenik američkog ambasadora u Jerevanu od 2004. do 2007. godine, a pre toga je radio u ambasadama SAD u Zagrebu, Dablinu i Minsku.
Neposredno pre dolaska u Moskvu bio je direktor kancelarije za Irak u Birou za pitanja Bliskog istoka u Stejt departmentu. U zvaničnoj biografiji se navodi da je 12 godina proveo u mornarici SAD, gde je mu je poslednji zadatak bio primena sporazuma o kontroli naoružanja SAD i SSSR.
Podsećamo, u Beogradu je već došlo do smene u ruskom predstavništvu, kada je dosadašnjeg ambasadora zamenio ruski specijalista za Balkan Aleksandar Bocan Harčenko.
Nema statusa kvo
„Status kvo na Balkanu nije održiv. Svi gube zbog zastoja u pregovorima. Oni koji veruju da će doći bolji uslovi u kojima će ispregovarati povoljniji sporazum moraju znati da boljeg trenutka od ovog nema“, objavio je na svom Tviter nalogu aktuelni američki ambasador Kajl Skot, što je smernica koje će se držati i njegov naslednik.
