Dok su žene prve podnele teret gubitka posla u početnoj fazi prve australijske recesije posle 29 godina, sada bi žrtve pandemije i ekonomsklog pada mogli da budu muškarci.
Kako upozorava Kler O’Nil, predstavnica opozicije za pitanja budućnosti rada i radnih mesta, uskoro dolazi „cunami nezaposlenosti za radnike u pretežno muškim industrijama“.
Članica Saveznog Parlamenta iz redova Laburističke stranke zasniva ove tvrdnje na istraživanju globalne konsultantske kompanije „Mekinzi“, u kojem se navodi da će neke od najteže pogođenih industrija u martu sledeće godine biti građevinarstvo, gde 88 odsto radne snage čine muškarci, zatim proizvodnja (73 odsto su muškarci) i profesionalne usluge (57 odsto muškaraca dominira u pravnoj i konsultantskoj profesiji).
„Mekinzi“ procenjuje da će nakon ukidanja vladine pomoći u vidu programa Jobkeeper i Jobseeker, pola miliona ljudi ostati bez posla, a analiza pokazuju da će više od 60 odsto tih radnih mesta izgubiti muškarci.
O’Nil je primetila da se već u statistici tržišta rada uočava ova promena, da je zaposlenost muškaraca sada pogođenija od zaposlenosti žena, jer stopa nezaposlenosti muškaraca sada iznosi 7,14 odsto u poređenju sa nezaposlenošću žena od 6,71 odsto. Prema njenim rečima, nezaposlenost muškaraca porasla je više od nezaposlenosti žena tokom perioda pandemije. Pored toga, više muškaraca nego žena napušta tržište rada.
Poslovi koje tradicionalno obavljaju muškarci više su izloženi riziku tokom strukturnih promena koje prate recesiju: promena poput udruživanja, automatizacije i angažovanja spoljnih radnika.
– To se posebno vidi kog Kvantasa – rekla je O’Nil. – Uprkos tome što je od australijskih poreskih obveznika dobila 800 miliona dolara, ova kompanija je odlučila da trajno smanji broj zaposlenih za 6.000!
Ona je dodala da je nacionalna avio-kompanija rešila da na ugovor angažuje osoblje sa strane i da na taj način zameni deo sopstvene zemaljske radne snage, i to one koje uglavnom čine muškarci, pre svega za poslove transfera prtljaga, vozače na pisti i druge.
Prema podacima Australijskog zavoda za statistiku (ABS), stopa učešća radno sposobnih muškaraca, koji nisu završili fakultet pala je sa 83,4 odsto u 1994. na 73,6 odsto u 2019. Ovaj procenat nam govori, kako je istakla O’Nil, da u ovoj grupi svaki četvrti muškarac nije uključen u radnu snagu.
U grupi radno sposobnih muškaraca 1994. godine od zaposlenih njih 94 odsto je bilo sa punim radnim vremenom. Međutim, 2019. samo 73 odsto njih je radilo puno radno vreme.
Prema rečima ministarke u senci, pad brojki se dogodio u različitim statistikama tokom proteklih pet godina. Udeo u zaposlenju sa punim radnim vremenom muškaraca sa kvalifikacijama prvog i drugog stepena opao je sa 82 na 77 odsto. Pritome, kako je naglasila O’Nil, do ovih padova je došlo u ekonomiji koja je rasla, pa sad može samo da se zamisli šta će se desiti kada je ekonomija Australije u recesiji i kada budu ukinute subvencije za radnike.
I dok se u zemlji vodi otvoren dijalog o tome šta je potrebno za jačanje učešća žena na tržištu rada i poboljšanje njihove spremnosti za posao, diskusija o pitanjima koja utiču na muškarce je ostavljena po strani.
Prema njenim rečima, u Australiji postoji opipljiva podela na tržištu rada između takozvanih „gospodara univerzuma“, reč je o visokoobrazovanim muškarcima, koji žive u urbanim sredinama, i sa druge strane muškaraca sa nižim obrazovanjem i manje mogućnosti.
O’Nil je mišljenja da je državi potreban otvoreniji politički dijalog o tome šta se dešava tokom perioda strukturnog prilagođavanja na krizu i da je jedan od problema sa kojim treba da se suočimo taj da muškarci ne dobijaju potrebnu podršku da završe školu.
– Ovo nije mali problem. Milioni muškaraca koji su danas radno sposobni nalazi se u ovoj situaciji – naglasila je predstavnica Laburista za pitanja budućnosti rada i dodala da neposredno pre pandemije, preko 400.000 ovih ljudi nije moglo da dobije dovoljan broj radnih sati, ili uopšte nije moglo da dobije posao.
O’Nil se slaže da neki muškarci izvan grupe visokoobrazovanih uspevaju zahvaljujući visokoj stručnosti stečenoj u zanatima kroz dugi niz godina rada. Ali u proseku, muškarci sa nižim kvalifikacijama i sa manje radnog iskustva, doživljavaju period dugotrajnog ekonomskog pada.
Prema njenim rečima, ne postoji dilema da je grupa ekonomski i socijalno privilegovanih muškaraca veliki pobednik u budućnosti rada, ali za većinu australijskih muškarca stvari se vraćaju unazad i javna rasprava jednostavno ne odražava njihovu stvarnost.
Opasnost od jačanja ultra-desnice
Kler O’Nil je posebno izrazila zabrinutost kako će se problem nezaposlenosti odraziti u političkim okvirima. Ona je rekla da bi se sve više australijskih žena i muškaraca, ukoliko se ne bude rešavao njihov problem sa zaposlenjem, moglo okrenuti ka ultra-desnici, odnosno prema partijama kao što je One Nation, što bi za Australiju moglo da bude izuzetno loše, ocenila je O’Nil.
Stopa nezaposlenosti u septembru 2020.
Država/teritorija stopa nezaposlenosti
ACT 3,8%
Severna Teritorija 4,8%
Zapadna Australija 6,7%
Viktorija 6,7%
Južna Australija 7,1%
NSW 7,2%
Tasmanija 7,6%
Kvinslend 7,7%
Izvor podataka: ABS
“Nasukani“ jastozi
Tone živih australijskih jastoga „nasukani“ su na kineskim aerodromima i mogli bi da postanu sledeća kolateralna šteta eskalacije tenzija dve države, objavili su australijski mediji. Naime, jastozi su podvrgnuti pojačanim uvoznim inspekcijama kineskih carina tokom poslednjih nekoliko dana. Ukoliko hitno ne prođu carinu, procene su da morski delikatesi neće preživeti.
Za sada je većina australijskih izvoznika prekinula slanje pošiljki za Kinu, dok se ne sazna o kakvim novim zdravstvenim proverama i usklađivanjima propisa je reč. Problem predstavlja što Kina čini čak 95 odsto tržišta za australijske izvoznike jastoga, čiji proizvodi donose ovdašnjoj ekonomiji oko 750 miliona dolara godišnje.
Ova industrija je samo još jedna u nizu onih koje plaćaju cenu tenzija između dva ekonomska partnera. Prethodno, Kina je uvela zabranu na uvoz australijske govedine i vina, kao i visoke tarife na ječam i ugalj koji stižu od australijskih proizvođača.
Iz redova vladajuće stranke poručuju da bi izvoznici trebalo da potraže nova tržošta, jer „niko ne može da se oslanja samo na jednu zemlju, niti da je kontroliše“. Kako je rekao poslanik Liberala Met Kanavan, to posebno važi za zemlje poput Kine u kojima vladaju autoritarne vlasti.
