Banka državnih rezervi (RBA) je prošlog utorka po šesti put od maja podigla kamatnu stopu na gotovinu za 25 baznih poena, na 2,6 odsto.
Kako je objavljeno, ovim potezom RBA namerava da pomogne u “gušenju“ inflacije.
Povećanje od 0,25% je upola manje od iznosa koji je predviđala većina ekonomskih prognostičara, a što je imalo za rezultat da australijski dolar padne za oko pola centa na 64,6 američkih dolara.
U isto vreme, akcije su porasle i imale su najbolji dan na berzi u protekloj godini, dostigavši 3,8 odsto.
– Odbor RBA je posvećen vraćanju inflacije u raspon od dva do tri odsto. Današnje povećanje kamatnih stopa će pomoći u postizanju ovog cilja i verovatno će biti potrebna dalja povećanja u narednom periodu – najavio je dalji rast kamate guverner RBA, Filip Lou.
Inflacija na godišnjem nivou se poslednjih meseci kretala oko sedam odsto, a centralna banka i savezna vlada su saopštile da očekuju da će dostići vrhunac na nešto ispod osam odsto do kraja 2022.
Iako je RBA relativno kasno, u poređenju s drugim zemljama sveta, počela da poveća kamatnu stopu, pola godine kasnije sustignut je nivo Novog Zelanda.
Ukupna povećanja kamatne stope gotovine od maja iznose 250 baznih poena (sa 0,1 na 2,6 odsto), dok istorijsko najveće povećanje bilo 275 baznih poena, između avgusta i decembra 1994.
Veći porast kamata kod drugih centralnih banaka u proteklom periodu, u cilju borbe sa visokom inflacijom, izazvali su strah da bi brzo pooštravanje monetarne politike moglo da odvede konomije u recesiju.
Upravo je RBA naznačila da je zabrinutost zbog tih globalnih ekonomskih prepreka doprinela povećanju od 25 baznih poena, umesto 0,5 odsto kolika su bilo prethodna četiri povećanja.
– Jedan od izvora neizvesnosti su izgledi globalne ekonomije, koji su se nedavno pogoršali. Drugo je kako potrošnja domaćinstava u Australiji reaguje na strožije finansijske uslove – istakao je Lou.
Državni blagajnik Džim Čalmers je rekao da komentari RBA pojačavaju pritiske sa kojima se suočava vlada Entonija Albanezea, dok se priprema da objavi svoj prvi budžet 25. oktobra.
– Rastuća inflacija, više kamatne stope i pad realnih plata… sve to utiče na državni budžet – rekao je Čalmers, dodajući da vlada nije promenila stav o planiranom smanjenju poreza na prihode u trećoj fazi uvođenja poreskih olakšica za građane.
Podaci objavljeni u utorak pokazuju da je Ozi ekonomija ostala “otporna“, uprkos tome što je došlo do pet uzastopnih povećanja kamatne stope od majskih saveznih izbora do sada.
Mera potražnje za kreditima za avgust pokazala je da privatno zaduživanje raste na godišnjem nivou od 9,3 odsto, prema podacima Australijskog biroa za statistiku (ABS).
“Ovaj rast je viši nego što su ekonomisti očekivali i ima najbrži tempo od 2008. godine i početka globalne finansijske krize“, saopštila je investiciona banka UBS.
RBA je objavila da je uprkos rastu kamata i inflacije privreda ostala na sigurnom putu, pre svega uz pomoć visokih cena robe.
– Ekonomija nastavlja solidno da raste, a nacionalni dohodak je podstaknut rekordnim nivoom trgovine. Tržište rada je veoma nategnuto i mnoge firme imaju poteškoća da zaposle radnike – istakao je guverner Lou.
Pre odluke RBA, tržište je očekivalo da će stopa gotovine nastaviti da raste i premašiti četiri odsto do sredine 2023. Ekonomisti komercijalnih banaka su pak bili mišljenja da će to biti između 2,85 i 3,35 odsto.
Gruba procena kaže da se svakih 100 baznih poena povećanja stope pretvara u oko 300 dolara mesečno više za otplatu tipičnog 25-godišnjeg zajma za nekretninu.
Praktično, uz kumulativna povećanja od maja do danas, mesečna otplata kredita od 500.000 dolara sada je viša za 687 dolara, , procena je provajdera podataka RateCity.
Povratak u osamdesete
Savetnik za poslovnu politiku CPA Australije, Gavan Ord, smatra da će najnovije povećanje kamatne stope takođe, dovesti do većeg pritiska na preduzeća.
– Malo je verovatno da je ovo poslednje povećanje troškova sa kojim se firme suočavaju ove godine. Suočavamo se sa ekonomskim pritiscima kakvih nije bilo od 1980-ih – ocenio je Ord.
