Predsednik Odbora za ekonomiju, industriju, preduzetništvo i trgovinu Ferat Šalja rekao je da je kosovska vlada usredsredila energiju na pitanje dijaloga sa Srbijom, a saradnju sa Albanijom zaboravila, prenosi Ekonomija onlajn.
– Da budemo pošteni, nedostatak saradnje sa matičnom zemljom je izuzetno zabrinjavajući i uznemirujući. Imamo 14 sporazuma koji se ne sprovode. Nemamo nikakvu zgodnu, merljivu, vidljivu aktivnost koja bi povećala saradnju sa Albanijom, svi smo očekivali bar obećano, da će ova Vlada povećati dinamiku saradnje sa matičnom zemljom. Privredi je to potrebno, preduzetnicima je potrebno, ali nemamo aktivnost, imamo totalnu neaktivnost. Sva energija Vlade je transformisana i vraćena pitanju dijaloga, a ekonomska, kulturna, naučna, tehnička i prekogranična saradnja sa Albanijom potpuno je zaboravljena – rekao je Šalja.
Prema njegovim rečima i zbog posledica koje je prouzrokovala pandemija, uključujući i ograničeno kretanje, ekonomiju, integracije, potrebna je intenzivnija saradnja Kosova i Albanije.
– Sastanci su dobra kultura i praksa, ali nisu dali rezultate, a ja sam pristalica onoga što bi trebalo spojiti u profesionalnom sektoru mimo formalnih sastanaka Vlade, saradnju treba spojiti u praktične operativne sastanke različitih sektora. Nije problem da li se održavaju međuvladini sastanci, problem je implementacija dogovora, jer smo često viđali te sastanke, ali je praksa polazala da nisu uspešni – rekao je Šalja.
Grdžaljiu: Sporazumi između Kosova i Albanije, više patriotski nego ekonomski
Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu kaže da bi Kosovo i Albanija trebalo da promene političku praksu, jer takav pristup „ima samo patriotsku dimenziju, a ne i ekonomsku saradnju“.
– Da budem iskren, bio sam kritičan kada je saradnja Kosova i Albanije u pitanju, uvek sam govorio da ne može biti prosperiteta u napretku odnosa, ako saradnju prati samo patriotizam ili folklor iz prošlosti. Potrebni su nam konkretni koraci i s tim u vezi nam ne trebaju sporazumi koji se ne sprovode. Ključni pokazatelj merenja ekonomske saradnje, ne može biti odlazak stanovništva Kosova na odmor u Albaniju – rekao je Grdžaljiju.
Istakao je da je najveća opasnost koja preti prodor srpskih proizvoda preko Albanije na kosovsko tržište, jer kako je naveo „svedoci smo da se mnogi proizvodi za koje mislimo da su originalno iz Albanije pakuju u Srbiji“, zbog čega Kosovo, po njemu, mora da inistira na potpisanim ugovorima.
„Između Kosova i Albanije stvoreno je nepoverenje, što usporava ekonomsku saradnju, a pre svega to je politička diplomatija, koja proizvodi više patriotizam nego ekonomsku saradnju“, rekao je Grdžaljiu.
Dodao je da Albaniji lakše da sarađuje sa drugim zemljama u regionu nego sa Kosovom.
„Danas je u Albaniji lakše poslovati sa Srbima, Grcima, nego sa Kosovarima, stoga se pristup ekonomske saradnje mora promeniti i interes mora biti ono što nas ujedinjuje“, rekao je Grdžaljiu.
Šahini: Kosovo i Albanija mogu sami biti ’Otvoreni Balkan’
Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini rekao je da bi Kosovo i Albanija trebalo da pokrenu platformu poput „Otvorenog Balkana“, a zatim uključe i druge zemlje.
– Kosovo i Albanija imaju potpisane mnoge sporazume, neki su primenjivi, neki se ne sprovode, zbog nespremnosti vlada da ratifikuju neke druge sporazume i uklanjanja dvostrukih barijera. Kosovo i Albanija mogu sami biti ’Otvoreni Balkan’, i stvoriti uslove da se priključe druge zemlje jer Kosovo i Albanija imaju najrazvijeniju infrastrukturu na Balkanu. U prošlosti je bilo mnogo dogovora i sastanaka, bez reziltata. Verujem da je budućnost institucija dve zemlje uklanjanje svih prepreka koje imaju veze sa ekonomskom saradnjom – rekao je Šahini.
