Nakon više apela dobrotvorima širom sveta da pomognu Milošu Jovanoviću, bolesnom ratniku sa Košara koji preteško živi i jedva opstaje u zabitim Trošticama na padinama Golije, pomoć je konačno stigla i ovom dugogodišnjem štićeniku našeg Humanitarnog mosta.
Za hrabrog vojnika
Hrabrom i teško obolelom braniocu Srbije donaciju od 100 evra poslala je porodica Lakićević iz okoline Stokholma u Švedskoj koja je istim iznosom obradovala još troje nevoljnika u ovom kraju.
– Iako sam iz rata na Kosovu izašao poluizgoreo i sav u ranama, boreći se za život, 18 godina nisam imao zdravstvenu knjižicu, niti mogućnost da se lečim, nedostajali su mi hleb i lekovi, smrzavao sam se u oronulom kućerku bez vode i struje, spasli su me dobri ljudi, čitaoci „Vesti“ i moji saborci, koji mi i danas povremeno pomažu. Bog im dao sreću i zdravlje. Da nije njih, ja bih gladovao, a kuća koju su mi sagradili dobrotvori i moji saborci stalno bi bila u mraku – priča Miloš.
– Daleko sam od grada, u planinskoj nedođiji, bolestan i nemoćan da radom bilo šta zaradim. Retka je ili skoro potpuno presahla i pomoć dobrotvora. Živim sa sestrom Marinom i, osim sa sirotinjom, borim se sa hormonalnim, metaboličkim i psihičkim bolestima izazvanim preživljenim ratnim strahotama i nezahvalnom državom koja mu još nije obezbedila davno zasluženu invalidsku penziju. Iako su lekari na VMA konstatovali da sam totalni invalid, nadležni tvrde da za invalidsku penziju još ne ispunjavam uslove – ističe ovaj bolesni ratnik i puno se zahvaljuje donatorima iz Stokholma i svim dobrim ljudima koji mu, kako kaže, omogućuju da postoji i da se leči.
Podrška od srca
Vredne donacije od po 100 evra, koje im je takođe poslala porodica Lakićević iz Stokholma, dobile su i usamljene i bolesne bake Slobodanka Milošević i Ratka Đorđević sa Rogozne i starina Dušimir Vuksanović iz Pačevine na padinama Golije.
– Živim sama u selu Znuša. Delimično sam paralizovana. Jednom rukom mesim hleb, cepam drva, a leti i kosim – priča usamljena Slobodanka Milošević i naglašava da se njen život znatno poboljšao od pre tri godine, nakon što se prvi put pojavila na stranicama našeg Humanitarnog mosta.
– Nekoliko puta dobijala sam meni zlata vrednu pomoć iz dijaspore. Imam lekove, pripremila sam i male zalihe brašna, platila dug za struju… Ovu donaciju čuvaću za ogrev. Hvala do neba porodici Lakićević i svima koji misle na mene i nas stare i zaboravljene na Rogozni – poručuje ova starica.
Malo dalje, u selu Cvrnje, takođe živi sama i bolesna starica Ratka Đorđević. Presrećna je što je tokom ovog meseca dva puta dobila pomoć. Najpre iz Australije, a potom i iz Švedske. Nada se da će joj ove dve donacije olakšati život i pomoći da sa manje strepnje i oskudice dočeka jesen i pripremi se za zimu.
– Svaki dinar čuvam za lekove. Nemam ni zdravstvenu knjižicu, ni izabranog lekara. Sve što mi treba moram da kupim – veli ova bolesna i siromašna starica, uz molbu da dobrotvorima iz Švedske prenesemo njene pozdrave i neizmernu zahvalnost.
Još stotine starih i bolesnih u ovom kraju opstaju zahvaljujući ljudskoj dobroti. Među njima je i polušlogirani starina Dušimir Vuksanović koji godinama živi sam (jedini žitelj) u zabitoj Pačevini na padinama Golije. Naši čitaoci pomažu mu duže od decenije.
Usamljeni starac
– Da nije bilo „Vesti“ i dobrotvora iz dijaspore odavno bih bio pokojni. Skapao bih od gladi, bolesti ili studi. Dobri ljudi me prehranjuju, leče, greju i praktično drže u životu. Kad god sam u nevolji stigne poneka donacija kao što je ova iz Švedske. Puno mi znači pomoć porodice Lakićević. Kupiću najneophodnije lekove, džak-dva brašna i nešto od namirnica. Nadam se da će me se neko setiti i narednih meseci i pomoći mi da se na vreme pripremim za zimu. Hvala vam, dobri ljudi, Bog vam dao sreću, zdravlje i sve najbolje u životu – poručuje ovaj usamljeni i bolesni starac sa Golije.
Namirnice i drva
Od humanitarne organizacije Ljudske sudbine iz Novog Pazara, Miloš, Ratka, Slobodanka i Dušimir dobili su i pakete najneophodnijih namirnica, svaki u vrednosti 50 evra.
– I to nam je ogromna pomoć. Novac koji smo dobili iz Švedske i namenili za brašno moći ćemo da usmerimo za lekove i drva. Hvala humanitarcu Hidu Muratoviću i njegovim Ljudskim sudbinama. On uvek brine o nama, Bog neka ga čuva – veli Dušimir Vuksanović.
