Za razliku od Ujedinjenih nacija, naučnici prognoziraju da će svetska populacija do 2100. znatno da se smanji, a prekretnica će biti 2064 godina.
Zbog niskog nataliteta u nekim regionima, slika sveta će se promeniti.
Međunarodni tim naučnika objavio je u stručnom magazinu „The Lancet“ da će do kraja ovog veka na Zemlji najverovatnije biti 8,8 milijardi stanovnika – dve milijarde manje nego što prognoziraju Ujedinjene nacije.
Prema ovoj prognozi, najviše ljudi na svetu će biti 2064. godine – oko 9,7 milijardi. Nakon toga, istraživači očekuju pad nataliteta: u 183 od 195 zemalja sveta natalitet će toliko opasti da bez useljavanja neće moći da održe broj stanovništva.
Prema studiji, više od 20 zemalja, među kojima su Japan, Španija, Italija i Poljska izgubiće do 2100. više od polovine stanovništva. Čak i trenutno najmnogoljudnija Kina, koja ima 1,4 milijarde stanovnika, do kraja veka će imati samo 730 miliona.
Prema prognozama, broj stanovnika će porasti u afričkim zemljama južno od Sahare. Za 80 godina, Nigerija bi mogla da ima 800 miliona stanovnika i tako bude druga po broju stnovnika na svetu – posle Indije.
– Kada žene imaju veći pristup obrazovanju i kada mogu da kontrolišu rađanje, u proseku se odlučuju za manje od 1,5 dece – objašnjava vođa studije Kristofer Marej, sa Instituta za zdravstvena merenja i procene (IHME) vašingtonskog univerziteta u Sijetlu, kojeg podržavaju Bil i Melinda Gejts.
Ovakav razvoj je zapravo „dobra vest“ za čovekovu sredinu, kazao je Marej. Manji broj ljudi na svetu mogao bi da smanji proizvodnju hrane i samim tim i štetnih gasova. Ali, za zemlje u podsaharaskoj oblasti predviđeni porast broja stanovnika će, prema Mareju, doneti i bolje ekonomske šanse.
Za najveći broj zemalja van Afrike bi manje radne snage, moglo da izazove „teške negativne posledice po privredu“. Tako bi broj radno sposobnog stanovništva u Kini, sa današnjih 950 miliona opao na svega 350 miliona u 2100. godini, što je za 62 odsto manje.
U Nigeriji bi pak sa današnjih 86 miliona broj radno sposobnih porastao na 450 miliona. Zbog toga bi starija društva morala da reformišu svoje socijalne i zdravstvene sisteme, upozoravaju autori studije.
S obzriom da je životni vek u porastu, broj ljudi starijih od 80 godina će porasti sa sadašnjih 140 miliona na 866 miliona. Do kraja veka će više od četvrtine stanovništva biti starije od 65 godina.
Glavni faktor zbog kojeg Marejev tim dolazi do manjeg porasta populacije nego UN, jeste anticipirana stopa nataliteta. Dok Ujedinjene nacije za ovo stoleće prognoziraju da će se rađati 1,8 dece po ženi, analiza Mareja i njegovih kolega polazi od toga da će ta stopa biti 1,5. Za stabilnu populaciju neophodna stopa nataliteta iznosi 2,1 dete po ženi.
Glavni i odgovorni urednik magazina „The Lancet“, Ričard Horton objašnjava da studija pokazuje radikalno pomeranje geopolitičkih odnosa moći. „Svet će na kraju ovog veka biti mulitpolaran, sa Indijom, Nigerijom, Kinom i SAD kao najvažnijim silama“, zaključio je on.
