Nemački kancelar Olaf Šolc je prvi visoki zvaničnik sa prostora Evropske unije koji je javno poručio da Srbija mora da prizna nezavisnost tzv. Kosova i uvede sankcije Rusiji kako bi postala članica Evropske unije. Na njegov ultimativni stav nadovezao se i predsednik privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti. On takođe uslovljava, poručujući da bi Srbija trebalo da se izvini za počinjene zločine na Kosovu tokom sukoba da bi došlo do pomirenja.
Nemački kancelar Olaf Šolc je, kako ukazuje za „Vesti“ nekadašnji diplomata Zoran Milivojević, bio vrlo precizan i jasan sa očekivanjima da Srbija uvede sankcije Rusiji.
– Pitanje sankcija Rusiji postaje jedan od najvažnijih političkih kriterijuma odnosa zemalja regiona i Srbije prema EU i evropskim integracijama. U tom smislu je Šolcova poruka vrlo jasna – ističe on.
Ukazuje da se Šolcova poruka o KiM podudara sa stavom SAD.
– To je nova situacija i novi opterećujući element za pristupanje Srbije EU. Priština već ima podršku Nemačke – rekao je Milivojević.
Srbija se vodi sopstvenim nacionalnim interesima, ukazuje za „Vesti“ Zoran Spasić, stručnjak za međunarodnu politiku i ističe da tim putem treba i da nastavi. On ističe da sa Srbijom ne treba razgovarati pretnjama, jer se tako ne postiže ništa dobro, već jezikom ravnopravnosti.
– Kada je počeo sukob u Ukrajini, Srbija je iznela jasan stav da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji. To nije, biti pro ili antirus, već stvar naših državnih i nacionalnih interesa, dubokog osećanja naroda i činjenice da smo bili žrtva antiljudskih i antidemokratskih sankcija – rekao je Spasić, ocenivši da su sankcije suprotne međunarodnom pravu, da ne mogu da reše problem i da nigde gde su uvedene nisu donele ništa dobro.
Od nemačkog kancelara se čulo kao imperativ da se Srbija i Kosovo, međusobno priznaju, a naš sagovornik komentariše da ne vidi u kojem to aktu piše. Pita i zašto je svaki plan za rešenje pitanja KiM, na štetu Srbije i srpskog naroda.
Uveren je da Aljbin Kurti ne bi izlazio u javnost sa uslovljavanjima poput ovog za izvinjenje Srbije kako bi došlo do pomirenja, da nema podršku pojedinih zapadnih političara.
– Srbija uvek jasno ističe da je za mir i dijalog. Sprovođenje Briselskog sporazuma sa Prištinom i formiranje Zajednice srpskih opština čekamo devet godina. Beograd je sve obaveze ispunio, a Priština nijednu – ukazao je Spasić.
Ipak, kako kaže, treba pomenuti pozitivnu stranu poruke Olafa Šolca da će biti novih nemačkih investicija u Srbiju.
– Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije, a u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 77.000 naših radnika. Uz to je u ovoj godini naša trgovinska razmena sa Nemačkom porasla za 27 odsto – kaže Spasić.
Povodom poruka nemačkog kancelara, ministar u Vladi Srbije Nenad Popović kaže da „samo jedinstveni možemo da odbijemo ucene i pritiske da se odreknemo najvažnijeg dela svoje teritorije“.
– Naša najveća snaga pred svima koji bi da slome našu nezavisnu državnu politiku i slobodu nalazi kao i uvek u našoj istoriji, u našem jedinstvu – naveo je Popović, a saopštila Srpska narodna stranka čiji je lider.
Srbija je, kaže, spremna na kompromis sa Albancima po Rezoluciji 1244 i Ustavu, ali ne može biti rasprave oko toga da li je Kosovo Srbija.
On predlaže i donošenje rezolucije u Skupštini kojom bi se kako kaže, svi okupili oko istog cilja da nema priznanja lažne države Kosovo.
Ne odričemo se svog
– Potrebno jedinstvo svih političkih snaga, Crkve, Univerziteta i svih onih u javnom životu koji predstavljaju našu naciju u svetu. Mi znamo da ne možemo da promenimo njihovu odluku u vezi sa Kosovom, ali možemo jedinstvom da im stavimo do znanja da ne mogu da traže od ponosnog i slobodarskog naroda da se odrekne najvažnijeg dela svoje teritorije i time legalizuje nasilje koje je nad njim izvršeno – rekao je Popović.
Ne menjati kurs
Zoran Spasić ističe da Srbija ima svoj put, vodi nezavisnu politiku i da će i pored pritisaka, morati da čuva taj svoj pravac koji, između ostalog, podrazumeva da brani međunarodno pravo i principe povelje UN.
– Formula je da se držimo našeg puta. To neće biti lako, ali moramo da nastavimo da se držimo naših državnih i nacionalnih interesa – kazao je ovaj stručnjak za međunarodno pravo.
