Zahvaljujući brzoj reakciji verujućih ljudi, a najviše srpske dijaspore, u Crkvinama kod Mladenovca ove nedelje je počela obnova krova crkve Cvetog Ilije, urušenog u nezapamćenoj oluji koja je početkom septembra zadesila ovaj deo Srbije.
Istovremeno i stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika Srbije zavrnuli su rukave i započeli sa restauracijom kenofama despota Stefana Lazarevića, koji je u tom nevremenu ostao neoštećen samo zahvaljujući božjoj volji ili ogromnoj sreći.
– Deo novca za zamenu krova smo obezbedili od prodaje starog lima, a najveći deo zahvaljujući apelu koji je objavljen u „Vestima“, zbog čega vam se iskreno zahvaljujem. Veoma brzo su počeli da se javljaju naši ljudi od Amerike preko Austrije, Švajcarske i Nemačke, ali i Republike Srpske, tako da su sredstva brzo prikupljena, a mi ćemo moći da zaštitimo crkvu pre prvog snega – priča protojerej Spasoje T. Marković, paroh hrama Svetog Ilije.
Prema njegovim rečima, u akciju su se veoma brzo uključile i opštinske vlasti i Grad Beograd i zajedno obezbedili sredstva za restauraciju najstarijeg ćiriličnog spomenika na teritoriji Beograda.
– Mermerni obeliks u obliku mača podignut je 1427. godine na mestu gde je despot Stefan preminuo. Ti radovi bi trebalo da budu završeni do kraja ove godine, pa će, kao i crkva, i kenotaf zasijati novim sjajem – kaže prota Marković.
Obeliks se nalazi na samonekoliko metara od crkve i mada može biti velika turistička atrakcija, do njega nema nikakve staze, već se prolazi kroz uređen travnjak.
Prota Spasoje objašnjava da je 2006. godine napravljen plan da se čitav prostor pretvori u kompleks despota Stefana sa krajnjom idejom da se tu održavaju kulturne manifestacije, ali da je sve stalo zbog nedostatka novca.
– Urađeni su parking, ograda i deo puta, a preostaje još da se naprave letnja pozornica, riznica i biblioteka. To ipak čeka bolja vremena – kaže prota.
Hadži Marko Vujičić, jedan od retkih teologa i putopisaca današnjice, otkriva da je kao i čitav mladenovački kraj, i kenotaf despota Stefana imao „biblijsku prošlost“.
– U crkvenom letopisu iz 1813. godine postoji zapis u kome je opisano izmeštanje kenotafa u susedno selo Jagnjilo. Zbog opasnosti da bi Turci mogli da unište ovaj spomenik odlučeno je da ga privremeno sakriju, ali kada je „nevreme“ prošlo, meštani Jagnjila nisu hteli da ga vrate. Od tog trenutka u selu su zavladale bolesti i smrt da bi na kraju danima počeo da pada krupan grad. Istog onog dana kada su Jagnjilovci vratili kenotaf gde mu je i mesto razvedrilo se nad selom i prestale su bolesti. To je istinita priča biblijske fabule – kaže Vujičić.
Da crkva Svetog Ilije i kenotaf despota Stefana kriju mnoge, još neotkrivene tajne svedoči i Josif Pušica, predsednik Crkvenog odbora u ovom mestu.
U neposrednoj blizini crkve nalazi se i pet kamenih ploča grobova, koji kriju tajnu ko je tu sahranjen i zbog čega.
– Većina je zarasla u mahovinu, ali kada se ona ukloni jasno su vidljive oznake malteških vitezova, i to je sve. Moja ideja je da na istorijskom ili arheološkom fakultetu pronađem zainteresovane studente koji bi otkrili više detalja, a to iskoristi ili za svoje diplomske ili magistarske radove – ističe Pušica i dodaje da to nije sve kada je reč o tajanstvenoj istoriji ovog kraja.
– Prema istorijskim podacima, na ovom prostoru je bilo ukupno sedam crkava zbog čega je i mesto dobilo to ime. Na bunaru, u neposrednoj blizini ove crkve nalazio se kamen u obliku prstena, prečnika oko metar, u kome je u tri koncentrična kruga bio napisan tekst sličan onom na spomeniku despota Stefana. Međutim, pri rekonstrukciji lokalnog puta 1957. godine, taj kamen je misteriozno nestao. Ako bilo ko zna nešto o tom kamenu i tom natpisu, neka nam se javi, jer bi značilo da se vrati na mesto, na koje je prvobitno i postavljen – poručuje Pušica.
Natpis na kenotafu
Evo šta piše na najstarijem ćiriličnom obeležju na teritoriji Beograda koji se nalazi na prednjoj (zapadnoj) strani spomenika:
„Ja, despot Stefan, sin svetoga kneza Lazara i po njegovu prestavljenju milošću Božjom bih Gospodin svima Srbima, Podunavlju i Posavlju i delu Ugarske zemlje i Bosanske još i Primorju Zetskome. I u Bogodanoj mi vlasti provodih života moga mojega vreme koliko se blagomu svide Bogu godina 38“.
