Iskusni baštovani dobro znaju da priprema semena pre sadnje može napraviti veliku razliku u uzgoju povrća. Iako ovaj postupak ne zahteva mnogo vremena, rezultati su i te kako primetni – seme brže klija, biljke su otpornije, a prinos može biti značajno bolji.
Upravo zato sve više ljudi traži načine kako pravilno tretirati seme krastavaca pre nego što ga posade.
Jedna od najčešćih metoda je namakanje semena. Ovaj jednostavan postupak pomaže da se poveća procenat klijavosti, ubrza nicanje, ali i zaštiti biljka od bolesti i štetočina. Seme se može potapati u običnoj vodi, ali i u različitim rastvorima koji dodatno podstiču rast i razvoj biljke.
Potopite seme krastavca u vodu
Ako želite najjednostavnije rešenje, dovoljno je da seme potopite u vodu. Ipak, preporučuje se da to ne bude voda direktno iz česme, već odstajala voda, kišnica ili otopljena voda iz zamrzivača. Seme se obično umota u gazu, salvetu ili stavi između pamučnih jastučića, a važno je da materijal ostane vlažan tokom celog procesa. Nakon 12 do 14 sati, seme je spremno za sadnju.
Mnogi baštovani koriste i sodu bikarbonu, za koju tvrde da može povećati prinos i do trećine. Ovaj jednostavan rastvor se pravi tako što se jedna kašičica sode rastvori u čaši tople vode, a seme se u njemu drži između 12 i 24 sata. Soda omekšava zaštitnu opnu semena i podstiče brže klijanje.
Još jedno efikasno sredstvo je hidrogen peroksid. On ne samo da ubrzava klijanje, već i dezinfikuje seme. Dovoljno je koristiti običan 3% peroksid iz apoteke, u koji se seme potopi na oko dva sata. Nakon toga se izvadi, prosuši i spremno je za setvu.
Za dodatnu zaštitu od bolesti može se koristiti i borna kiselina. Rastvor se priprema tako što se dva grama borne kiseline rastvore u deset litara vode. Seme se potapa u ovom rastvoru između 12 i 24 sata, zatim se ispere i osuši. Ova metoda je pogodna ne samo za krastavce, već i za drugo povrće poput kupusa, luka ili peršuna.
Na ovo obratite posebnu pažnju
Pored kućnih rešenja, postoje i gotovi preparati poput fungicida koji štite seme od gljivica i bakterija. Oni dodatno jačaju imunitet biljaka i omogućavaju ujednačeno nicanje. Vreme namakanja je obično od jednog do dva sata, ali je važno pridržavati se uputstva proizvođača.
Važno je napomenuti da se tokom namakanja može desiti da neka semena isplivaju na površinu. U većini slučajeva ona će nakon kratkog vremena potonuti, ali ako i dalje ostanu na vrhu, verovatno su prazna i neće dati plod, pa ih ne treba koristiti.
Posebnu pažnju treba obratiti na hibridno seme krastavca, poznato kao F1. Takvo seme, naročito ono koje je obojeno, već je industrijski tretirano zaštitnim sredstvima i stimulansima rasta. Dodatno namakanje može ukloniti taj zaštitni sloj, pa se preporučuje da se seje suvo.
Pravilnom pripremom semena možete znatno povećati šanse za uspešan uzgoj krastavaca. Uz malo truda i jednostavne metode, dobićete zdravije biljke i bogatiji rod, što je cilj svakog baštovana.
