Premijerka Srbije Ana Brnabić upozorila je na sednici SB bezbednosti UN da vlasti u Prištini sprovode kampanju sistematskog nasilja i uskraćivanja prava Srbima na KiM.
– Srbi su izloženi političkom, institucionalnom, pravnom i fizičkom nasilju – ukazala je kako Priština „radi na stvaranju nepodnošljivih životnih uslova za Srbe na KiM da bi ih primorala na iseljavanje“.
Tri poruke
Srbija, istakla je, kontinuirano i iznova izražava zabrinutost zbog opasnosti koje mogu proisteći iz odbijanja da ispune obaveze iz dijaloga. – Situacija je u protekle dve godine toliko ozbiljna da treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bi onima na KiM koji stradaju pružili bar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć – rekla je premijerka, istakavši da Priština, nažalost, ima tri ključne poruke za Srbe i međunarodnu zajednicu.
Prva je, prema njenim rečima, da Srbi koji su otišli posle 1999. ili tokom etničkog čišćenja 2004, ne treba da se vraćaju.
– KiM ostaje, prema izveštajima UN, teritorija sa najmanje povratnika u svetu, manje od dva odsto. Kada se vrate, vide da im je neko nezakonito uzeo imovinu, idu da prijave, traže pomoć, nadajući se pravdi, a u većini slučajeva budu uhapšeni i završe u zatvoru – navodi ona.
Humanitarna kriza
Druga poruka je da im se najbrutalnije kaže da odu oni koji su ostali.
– Godinama se sprovodi sistematsko poništavanje čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i nealbanaca, pretvarajući im živote u noćnu moru. Od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština je uhapsila 24-oro Srba i bila su 74 etnički motivisana napada na Srbe – rekla je ona.
Kao ključni događaj od kojeg je krenula destabilizacija, označila je „lažne“ izbore u četiri opštine i založila se za održavanje novih, što pre.
– Treća poruka Srbima i međunarodnoj zajednici je da potpisani sporazumi neće biti sprovedeni – rekla je ona.
Priština, kako je istakla, od 14. juna krši sporazum CEFTA, i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, zbog čega Srbi i nealbansko stanovništvo sve teže dolaze do hrane i lekova.
– Pred nama je humanitarna kriza. Zdravstvene ustanove ne mogu da nabave medicinske potrepštine, poput kiseonika, a među lekovima koji više nisu dostupni su za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, infuzija, vakcine… Lekova za hitne slučajeve biće još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i beseže vakcine za bebe – rekla je Brnabićeva.
Oštar odgovor
Premijerka je oštro demantovala govor Vjose Osmani. Na tvrdnje o konstruktivnosti Prištine, navela je da više od 10 godina nije formirana ZSO, da je Beograd uradio sve po Briselskom sporazumu, a Priština ništa. To je potkrepila primerom formiranja tzv. bezbednosnih snaga gde prava veta Srba nema u praksi. Komentarišući izjavu Osmanijeve da „Beograd teroriše Srbe na KiM, a Priština ih brani“, rekla je da je od maja 2.000 srpskih porodica napustilo KiM, pobeglo od onih koji ih brane. Ukazala i da tzv. Kosovo nije članica UN, već Srbija sa pokrajinom KiM.
Zijade: Neophodnost kompromisa
Šefica misije UN na KiM Karolin Zijade kaže da situacija može samo kompromisom da se prevaziđe. Nada se da će sastanci sa predstavnicima EU i drugih izaslanika održani 21. oktobra vratiti dijalog na pravi put.
– Obe strane treba ponovo da se obavežu da će sprovesti sve usvojene sporazume i raditi na osnivanju ZSO. To treba da se počne bez odlaganja i uslova, i da svi drugi sporazumi budu sprovedeni – rekla je Zijade.
Nekažnjeni zločini
Ana Brnabić je navela da je od početka godine pucano na šest Srba, a da niko nije krivično odgovoran. U protekle dve i po godine je, kako je rekla, bilo 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je 50 odsto više nego pre Kurtija, a ne zna se da li je neko odgovarao. -Posledica terora je da je 11 odsto Srba napustilo sever KiM zbog sistematskog nasilja i nepodnošljivih uslova za život Srba – navela je ona.
Beograd nije odgovoran
Premijerka tvrdi da ni Beograd nije imao veze sa događajem u Banjskoj i spremni su da pruže dokaze za to. Ti događaji su, kaže ona, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora Prištine koja, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, računa na to da će miran otpor srpskog naroda na severu KiM postati nešto više.
