– Pre utakmice smo konstatovali da je Srbija jako, jako dobar tim. Ali i jako nezgodan, a i jako visok tim. Pritom, ne malo viši od nas, nego baš, baš… I pričali smo tako pred utakmicu… A evo šta je bila naša tajna. Mi smo, do ovog meča, bili najbolja odbrana na šampionatu sveta (po broju ukradenih lopti po meču), ali nam je bilo jasno da će nam oni ubaciti 90 poena. To nismo mogli da zaustavimo, znali smo da ne možemo. To je bila početna misao – krenula je analiza selektora Argentine, prenosi „Blic“.
Tajnu je pojasnio sledećim rečima:
– Bili smo i te kako svesni da ne možemo da zaustavimo unutrašnju igru Srbije, onu u reketu, pa smo shvatili da, jednostavno, moramo da damo više poena od nje! Ne znam, 95-100 poena. Znate, svi treneri stalno potenciraju: ’Odbrana! Odbrana!‘. Razumem ja sve to. Svi treneri vole odbranu, ali… Morate da dajete koševe da biste pobedili. Ponekad smo gubili mečeve od velikih timova, samo zato što nismo verovali u sebe.
Na kraju je zaključio duhovitom opaskom, serviranom uz iskreno priznanje o prednostima i manama ekipe koju predvodi:
– Znate, mi nismo visoki. Nismo ni nešto mnogo atletski građeni. Zato moramo da igramo pametno. Baš pametno. Zato su nama ključne stvari kao što su stvaranje prostora, tajming, poštovanje taktike… Vidite, košarkaši Argentine su definitivno pametni. Ne pametniji od drugih, nego smo toliko takmičarski nastrojeni, da stvarno volimo da pobeđujemo. Ali, ne možemo to da ostvarimo jurnjavom po terenu, prosto nije to za nas, niti da skačemo kao ludi, ili da bacimo samo našim visokim igračima, pa da oni to sve reše, jer mi ni nemamo visoke igrače. Nemamo te atlete. Zato moramo da igramo pametno. To je i razlog što imamo toliko izvlačenja igrača iza blokova, to je i razlog što su nama za pobedu bitne stvari kao što su pik-en-rol, unutrašnja strategija, spoljna kretnja… A i Kampaco – uz osmeh je rekao selektor „gaučosa“.
Fakundo Kampaco, koji je uz Luisa Skolu bio jedan od dva junaka pobede Argentine, ne služi se baš najbolje engleskim jezikom, ali je davao sve od sebe da odgovori na znatiželju stranih novinara u Kini. U jednom trenutku je upitan da li bi mogao sebe da vidi kao vođu nove zlatne generacije, poput slavnog prethodnika Manua Đinobilija, ali je on razumeo da ga pitaju o selektoru Srbije:
– Đorđević je stvarno veliki… I košarkaš, a veliki je sada trener. Umalo da i ja igram protiv njega! – počeo je sa oduševljenjem da priča argentinski plej, a onda su mu skrenuli pažnju da je pitanje bilo potpuno drugačije, te nije nastavio o svom divljenju prema srpskom selektoru, koji je igračku karijeru završio 2005. godine, tri godine pre nego što je Kampaco započeo svoju profesionalnu košarkašku priču.
