Za nama je godina u kojoj je Srbija, kao mala ali ponosna zemlja, rešena da ljubomorno čuva svoju političku samostalnost i vojnu neutralnost, bila prinuđena da se za svoje interese bori u jednom složenom i problemima bremenitom političkom okruženju. Uspeli smo, međutim, da uradimo mnogo na međunarodnom planu: da se izborimo da se naša reč čuje i da se naši državni i nacionalni interesi uvažavaju kao legitimni, kaže ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.
Selaković je u intervjuu za „Večernje novosti“ sumirao rezultate ministarstva na čijem je čelu, uoči prvih godinu dana rada Vlade, a tokom kojih je ubeležio čak 354 susreta sa stranim zvaničnicima, između ostalog sa 16 predsednika, 10 premijera i 110 ministara spoljnih poslova.
– Učvrstili smo i obnovili mnoga stara prijateljstva, a sa nekim državama, sa kojima u prošlosti nismo uvek imali skladan odnos, postavili smo temelje za izgradnju bolje saradnje. Posebna pažnja posvećena je odnosima u regionu, a naš odgovor na provokacije bile su ekonomske inicijative regionalnog povezivanja koje svima mogu da donesu dobro. Srbija će nastaviti da nastupa kao uspešna država i kao stub stabilnosti i lokomotiva ekonomskog razvoja regiona – kaže Selaković.
Ulazimo li u foto-finiš pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo i gde je manevarski prostor za našu državu?
– Svako ko misli da može kosovsko-metohijski problem da reši tako što će Srbiji „zavrtati ruku“ i terati je da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost, grdno se vara. Niti će to rešiti taj problem, a još manje će Srbija tako nešto da uradi. Koliko god da je manevarski prostor za našu državu uzan i mali, toliko je veća naša rešenost da se svom snagom borimo za zaštitu državnih interesa na KiM, za prava srpskog i drugih nealbanskih naroda, prava SPC, za očuvanje naše verske, kulturne i istorijske baštine.
Jesu li tačne informacije da velike zapadne sile, pogotovo SAD, žele da se pitanje Kosova završi do kraja 2022?
– Sve to što neko smatra rešenjem, podrazumeva saglasnost zvaničnog Beograda. Naš stav po tom pitanju je vrlo jasno izneo predsednik Aleksandar Vučić, mi kao članovi vlade i premijerka taj stav sledimo. Ako neko misli da je kompromisno rešenje u kome ćemo mi prihvatiti nešto kao rešeni status – to niti je kompromisno rešenje, niti je uopšte rešenje. I mi na to ne pristajemo.
Da li novi američki ambasador Kristofer Hil dolazi u Beograd da završi započeto devedesetih – da se konačno odvoji Kosovo, a RS utopi u BiH?
– Videćemo kako će Hil delovati kada preuzme dužnost. Ali, niti su ovo devedesete, niti su na vlasti ljudi koji su bili tada. Za Srbiju je važno da, pored toga što ostaje na evropskom putu i gaji i unapređuje stara prijateljstva i partnerstva, odnose sa SAD uzdigne na viši nivo. Naši 140 godina dugi diplomatski odnosi jesu zalog za budućnost i nada da je takve odnose moguće stvoriti.
Koliko su tome prepreka naši dobri odnosi sa Moskvom, što nam stalno zameraju iz Vašingtona?
– Srbija vodi samostalnu i nezavisnu politiku, a sve odluke se donose u Beogradu. Naravno da se takva politika ne dopada uvek svima. Nastavićemo ljubomorno da čuvamo i unapređujemo tu multivektorsku spoljnu politiku i ne vidim zašto bi ona bila smetnja za saradnju sa bilo kim.
Hoće li Beograd tražiti da se i Moskva direktno uključi u pregovore o Kosovu?
– Svako rešenje do kojeg bi se došlo mora da prođe i Savet bezbednosti UN. A tamo sede i predstavnici Moskve i Pekinga, koji za razliku od zapadnih država imaju drugačije stavove po ovom pitanju. Sada se dijalog Beograda i Prištine nalazi pod okriljem EU, kao glavnog garanta da će se ono što će se dogovorom postići i ispuniti.
