Nova afera potresa kompaniju Rio Tinto. Najnovije istraživanje odnosa na radnom mestu pokazalo je da su maltretiranje, seksualno uznemiravanje i rasizam rasprostranjeni u anglo-australijskom rudarskom gigantu.
Skoro polovina od 10.000 ispitanika širom sveta, zaposlenih u ovoj kompaniji, rekli su da su bili maltretirani zbog takozvane „kulture ćutanja“ koja je rasprostranjena u Rio Tintu.
U zvaničnoj istrazi koju je kompanija naručila, više od 20 žena rudara koje rade za Rio Tinto, prijavile su da su bile žrtve silovanja ili pokušaja silovanja, ili da su bile izložene seksualnom napadu ili uznemiravanju u poslednjih pet godina.
Istraga koju je vodila bivša komesarka za polnu diskriminaciju, Elizabet Broderik, imala je zadatak da oceni kulturu kompanije.
Kompanija se odlučila na ovaj potez nakon parlamentarne istrage u Zapadnoj Australiji, koja je otkrila da je policija istraživala skoro 24 seksualna napada u rudnicima u ovoj državi u periodu od dve godine.
Izveštaj kompanije Rio Tinto otkrio je da su seksizam i maltretiranje sistemski na radnim mestima u ovoj kompaniji.
U saopštenju, izvršni direktor Jakob Stosholm je rekao da su nalazi „duboko uznemirujući“.
– Od srca se izvinjavam svakom članu tima, prošlom ili sadašnjem, koji je patio zbog ovakvog ponašanja. Osećam sramotu i ogromno žaljenje što sam saznao u kojoj meri se maltretiranje, seksualno uznemiravanje i rasizam dešavaju u Rio Tintu – istakao je on.
U izveštaju je navedeno da se nisu donosili zaključci o pojedinačnim incidentima ili navodima, ali da je svakom zaposlenom, koji je prijavio negativno iskustvo i tražio istragu, date odgovarajuće preporuke.
Žene su u Rio Tintu bile češće izložene seksualnom uznemiravanju. Njih 28 odsto je prijavilo takvo iskustvo, u poređenju sa sedam odsto muškaraca. Veće stope seksualnog uznemiravanja su zabeležene kod žena koje su živele u radničkim kampovima.
Pored toga što je 21 žena prijavila silovanje ili pokušaj silovanja u poslednjih pet godina, većina njih je jela sama u svojim sobama, a ne u zajedničkoj trpezariji, kako bi izbegle uznemiravanje. Zatim su izbegavale da izlaze napolje noću, a naglasile su i da su osvetljenje i obezbeđenje bili loši.
U izveštaju se kaže da radnu snagu Rio Tinta čini 79 odsto muškaraca, uprkos nedavnim pokušajima da se poveća rodna raznolikost.
Istina, bilo je žena koje su govorile istražiteljima o pozitivnoj i inkluzivnoj kulturi, međutim, većina je rekla da svakodnevni seksizam utiče na njihovo samopoštovanje, lične odnose i opšte zdravlje. One su prijavile da kolege i menadžeri komentarišu njihov izgled, izražavaju rodno zasnovane pretpostavke o njihovoj kompetenciji, te da su tu samo kao rezultat pozitivne diskriminacije.
Neke od njih su se plašile da kažu menadžmentu da su trudne, da su imale prepreke u pristupu fleksibilnim aranžmanima na radnom mestu i bilo im je onemogućeno da koriste zaseban toalet za žene.
U izveštaju je navedeno da su žene prijavile da su bile izostavljene kada je bilo reči o napredovanju, da je od njih traženo da vode beleške, donose kafu ili peru veš kolegama, iako to nije bio njihov posao.
S druge strane, zaposleni su prijavili da je štetno ponašanje često tolerisano, čak i kada je dolazilo od strane serijskih počinilaca.
Zaposleni su ujedno ukazali na činjenicu da ne vide kompaniju kao psihološki bezbednu, što utiče na njihovo poverenje u sisteme izveštavanja, te da se štetno ponašanje dešava između zaposlenih, menadžera i lidera, uključujući i više rukovodioce.
Polovina radnika maltretirana
Skoro polovina od oko 10.300 ljudi su u postupku revizije prijavili maltretiranje. Znači, pored toga što su se seksualno uznemiravanje i svakodnevni seksizam dešavali u neprihvatljivim stopama i rasizam je bio uobičajen u brojnim oblastima.
Rasizam je po rečima zaposlenih skoro „normalizovan“ unutar organizacije, a podaci pokazuju da je 11,7 odsto zaposlenih iskusilo rasizam u poslednjih pet godina. Zaposleni koji rade u zemlji različitoj od one u kojoj su rođeni iskusili su daleko veće stope rasizma od njihovih kolega koji rade u zemljama rođenja.
Među zaposlenima u Australiji, 39,8 odsto muškaraca koji su se identifikovali kao Aboridžini i stanovnici ostrva Toresovog moreuza doživeli su rasizam u poslednjih pet godina, u poređenju sa 12,4 odsto onih koji se nisu identifikovali s autohtonom kulturom.
Obavezne promene
Rio Tinto se obavezao da će primeniti svih 26 preporuka iz izveštaja u cilju sprečavanja diskriminacije i neprihvatljive kulture na radnom mestu.
Preporuke se fokusiraju na sledeće oblasti:
1. da se rukovodstvo kompanije posveti stvaranju bezbednog, uljudnog i inkluzivnog radnog okruženja, uključujući povećanje raznolikosti unutar kompanije.
2. da radnički kampovi budu bezbedni i inkluzivni.
3. da se omogući zaposlenima da lakše prijave neprihvatljivo ponašanje.
