Tog 21. septembra 1904. godine krunisan je kralj Petar I Karađorđević, jedan od najvoljenijih srpskih vladara, „narodni kralj“, „čika Pera“ i čovek za čiju se vladavinu vezuje i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji. Iako je o njemu dosta toga poznato, ipak, postoje i manje poznate priče i činjenice. Ovo su neke od njih.
Kralj Petar je krunisan je 21. septembra 1904. godine nakon Majskog prevrata u kome su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović. Bio je veoma voljen u narodu. Važio je za poštenog i dobrog čoveka blage naravi. Pošto je bio kralj Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac, takođe poznat i kao Stari kralj.
Vreme njegove vladavine obeležio je i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji, jer je kralj Petar bio poznat po svojoj liberalnoj politici i zalaganju za ustavno uređenje zemlje. Preminuo je 16. avgusta 1921. u 77. godini i sahranjen je u svojoj zadužbini na Oplencu.
Iako je život kralja Petra dobro proučen i poznat, ipak postoje neke manje poznate činjenice. Predstavljamo vam neke od njih.
U mladosti se predstavljao kao Petar Mrkonjić
Petar Karađorđević je bio Karađorđev unuk i treći sin Perside i kneza Aleksandra Karađorđevića, vladara koji je bio prisiljen da abdicira nakon Svetoandrejske skupštine. Petar je sa porodicom živeo u inostranstvu, ali nikada nije obustavio kontakte sa Srbijom.
Godine 1875. radio je na organizovanju i aktivno učestvovao u bosansko-hercegovačkom ustanku pod pseudonimom Petar Mrkonjić, a to je ime koje je koristio i u drugim aktivnostima i prepiskama koje je vodio u to vreme.
Srpski kralj u Legiji stranaca
Kralj Petar je u mladosti tokom egzila i seljakanja porodice po Evropi jedno vreme živeo u Parizu. Borio se u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Naime, Petar Mrkonjić se 1870. godine pridružio Legiji stranaca francuske vojske i sa njom učestvovao u brojnim borbama. Odlikovan je spomenicom rata iz 1870. godine.
Na srpski je preveo jedno veliko delo liberalizma
Budući kralj Srbije se u Parizu bavio fotografijom i slikarstvom, i usavršavao svoje vojničko i političko obrazovanje. Ono mu je otvorilo vidike ideja političkog liberalizma, parlamentarizma i demokratije. Početkom 1868. godine knežević Petar je u Beču štampao svoj prevod knjige engleskog političara i filozofa Džona Stjuarta Mila “O slobodi” sa svojim predgovorom, koji će kasnije postati njegov politički program.
“U životu pojedinog čoveka, naroda i celog čovečanstva, nema ni jednoga, koje bi toliko važilo, a kamoli važnije bilo od – slobode. Svakome je čoveku od prirode urođeno, da bude slobodan, te da može odgovoriti svome pozivu, ovde na zemlji. Samo slobodan čovek, ima vlast nad samim sobom, može razviti svoja svojstva, usavršiti vrline, kojima je obdaren, doći do svesti, kojom će pojmiti, poznati i vršiti svoj zadatak, svoja prava, svoje dužnosti. Samo slobodan čovek, može osnažiti svoju volju, i založiti svu snagu, da unapredi svoju ličnost i da svojom ličnošću, pripomogne unapređenju naroda , kome je po krvi, jeziku, otadžbini, sreći i nesreći srodan. Iz slobode članova jednoga naroda, niče ukupna sloboda toga naroda”, zapisao je u predgovoru ovom delu budući srpski kralj.
Džon Stjuart Mil smatra se najuticajnijim filozofom 19. veka u engleskom govornom području, i generalno, jednim od najuspešnijih branilaca liberalnog pogleda na čoveka i društvo.
Bio je mason
Pouzdano se zna da je kralj Petar I Karađorđević bio mason i da je bio iniciran tokom svog boravka u Francuskoj pod imenom Petar Mrkonjić, koje je koristio i u hercegovačkom ustanku 1875. godine.
Kralj koji je živeo od svoje plate
Malo je ipak poznato da je ovaj kralj Petar po dolasku na čelo Srbije nakon Majskog prevrata živeo samo od plate koju je za svoj rad dobijao od Vlade. Od tog novca podizao je zadužbinu Karađorđevića na Oplencu, a ostalo je zabeleženo i da mu je jednom, kada mu je zafalio novac, ministar u sopstvenoj vladi odbio kredit.
Kralj na volovskim kolima
Posle veličanstvenih pobeda na Ceru i Kolubari 1914. i neverovatnog otpora koji je Srbija pružila daleko snažnijem neprijatelju, 1915. godine vojska i vlada su ipak bili primorani na povlačenje. Put na kome ih je pratio i najveći deo stanovništva vodio je preko negostoljubive Albanije.
Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravlje ostarelog kralja. Ipak, Petar Karađorđević je odbio sve savete od toga da odustane od praćenja svojih vojnika preko albanskih gudura.
Kralj Petar je sa vojskom prešao golgotu na jednim volovskim kolima, a gde su planine bile neprohodne bio je nošen od svojih vojnika, sve dok nisu stigli do albanske obale na Jadranu.
Jedini vladar koji je digao spomenik običnoj seljanki i njenom sinu
U selu Slovac kod Lajkovca i danas postoji spomenik na kome piše: “Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije”.
Reč je o jedinstvenom slučaju u svetu da vladar podigne spomenik običnoj seljanki i njenom sinu.
Kralj Petar je Makrenu sreo tokom povlačenja preko Albanije. Ona je krenula za vojskom kako bi pronašla svog sina jedinca Marinka i dala mu vunene čarape koje je isplela. Ipak, kada je shvatila da neće moći dalje, čarape je dala kralju Petru uz zavet da pronađe njenog sina.
Kralj Petar svoje obećanje nija zaboravio. Marinka je pronašao, ali umrlog od hladnoće negde u planinama Albanije. Priča kaže da se do kraja života se nije odvajao od vunenih čarapa majke Makrene, da je na samrti tražio da mu ih obuju i da je u njima umro.
Ova neverovatna priča zabeležena je u romanu Milovana Vitezovića “Čarape kralja Petra”.
