Kada su 18. aprila 1954. godine, na Cveti, prvi put otvorene dveri crkve Svetog Save u sidnejskom naselju Flemington, sa njima je otvoreno i novo poglavlje aktivnog života Srpske pravoslavne crkve u Australiji. Hram u Flemingtonu bio je lučonoša, prvi od preko 30 hramova i manastira SPC koliko ih danas ima na Petom kontinentu.
Ova bogomolja od istorijskog značaja za srpski narod na ovim prostorima, navršila je ove godine 70 leta postojanja i svoje službe Bogu i rodu. Veliki jubilej godišnjijce osvećenja obeležen je prošlog četvrtka, 19. septembra, svečanom večerom u sali Votervju (Waterview) u Olimpijskom parku.
Pored potomaka graditelja i osnivača crkve, kao i drugih parohijana, događaj su svojim prisustvom uveličali i mitropolit australijsko-novozelandski gospodin Siluan, ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović, generalni konzul Republike Srbije u Sidneju Jakov Rogan i vicekonzul Borisav Petković.
Veče je otvoreno intoniranjem himne Svetom Savi, u izvođenju crkvenog hora flemingstonskog hrama, na čelu sa profesorom Slobodanom Živkovićem.
Starešina hrama, otac Saša Čolić obratio se zvanicama rečima dobrodošlice i podsetio na početke izgradnje crkve Svetog Save i na čoveka kojem ovaj hram, parohija i cela Mitropolija duguju najveću zahvalnost za podizanje prve srpske bogomolje u Australiji.
– Izgradnja naše crkve počela je 1953. godine pod vođstvom oca Milenka Stefanovića i crkvenog odbora koji je on formirao. Oni su tada učinili nešto što je nama danas teško zamislivo: ljudi koji su došli iz koncentracionih logora iz Nemačke i Italije, koji tada još nisu imali ni sopstveni krov nad glavom, za godinu dana su sebi izgradili bogomolju. To je svedočanstvo kakvog su kova bili ti ljudi i zato, kada se danas mi poredimo s našom generacijom, treba da budemo pre svega svesni ko su bili i kakvi su bili naši prethodnici, ne samo ovde u Australiji, već u celokupnom našem narodu. Da sagledamo sebe spram njih i da vidimo da li smo ih dostojni, a ako nismo da se potrudimo da to postanemo – istakao je otac Saša.
Od osnivanja do danas, crkva Svetog Save u Flemingtonu imala je samo trojicu starešina, te i po tome predstavlja jedinstvenu pojavu, ne samo u Mitropoliji australijsko-novozelandskoj, već i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi uopšte. Dužnost sveštenika-paroha prvi je obavljao jedan od njenih ktitora, otac Milenko Stefanović, i to pune četiri i po decenije – od 1954. do 1999. godine. Nasledio ga je otac Vladislav Đorđević od 1999. do 2011, od kada je čast da bude protonamesnik ovog hrama pripala sadašnjem svešteniku, ocu Saši Čoliću.
– Osećam se blagoslovenim zbog ove ničim zaslužene časti da budem tek treći paroh naše najstarije crkve na kontinentu – skromno će otac Saša. – Pored toga što je velika čast, to je istovremneno i obaveza da one koji su pre nas bili tu nečim ne izdamo i ne pokvarimo uspomenu na njih. Zato me posebno nadahnjuje i motiviše da nastavim ono što su moji prethodnici, otac Milenko i otac Vladislav, tako predano i s ljubavlju radili.
U svom obraćanju, mitropolit Siluan je uputio srdačne čestitke parohijanima flemingtonskog hrama na velikom jubileju.
– Potreba za podizanjem hrama u Australiji je zabeležena još pre Drugog svetskog rata, kada su ovde došli prvi doseljenici iz naših zemalja. Tada se još nisu stekli uslovi za to, ali je ta želja bila duboko usađena u dušama naših ljudi, kojima je bio potreban oslonac i mesto koje će ga držati u jedinstvu i na okupu. To je naša svetosavska crkva, koja je to činila i u najteža vremena, održavajući narodni identitet, kulturu i sve ono što krasi naš narod. To su shvatili intelekualci koji su tada živeli ovde i pisali su episkopu Dioniosiju, koji je vodio brigu o celoj dijaspori. Molili su ga da makar u posetu pošalje nekog sveštenika, pa ako mu se svidi da ostane s narodom – istakao je vladika.
Kako je u nadahnutoj besedi podvukao, značaj izgradnje crkve je prevazilazio verske razloge i protezao se ka postizanju sloge i jedinstva srpskog naroda daleko od otadžbine.
– Ti ljudi su prepoznali i da podizanje hrama nije samo otvaranje mesta koje će služiti za duhovne i verske potrebe, već otvaranje jednog sabirnog centra koji će pokretati i kulturu, prosvetu i puls zajednice, kao i program Svetog Save, koji će dominirati, a koji nalaže jedinstvo srpskog naroda, ljubav, slogu, rad i služenje Bogu i rodu – kazao je mitropolit Siluan.
Govoreći o istoriji crkve, vladika je istakao da su se ubrzo posle toga na ovim prostorima pojavila trojica sveštenika.
– Pored oca Svetozara Sekulića koji je bio prvi srpski sveštenik u Australiji, došao je prota Ilija Bulovan, kasnije arhijerejski namesnik za Sidnej, a zatim i otac Milenko Stefanović, koji je ubrzo posle dolaska primetio da je potrebno raditi ne samo na administrativnoj organizaciji crkvenih jedinica, već započeti i molitveni život. Tu je najveća zasluga prote Milenka, koji je nekoliko godina kasnije počeo podizanje crkve Svetog Save, uz pomoć vernog naroda koji je pomagao donacijama, ali najveći deo tog novca dao je upravo otac Milenko – kazao je vladika Siluan, ističući značaj onih koji su pre sedam decenija svojim velikim žrtvovanjem i odricanjem doprineli da srpski narod dobije svoj prvi hram na ovim prostorima.
Bogat muzički program
Svečanost povodom velikog jubileja ukrašena je i prigodnim muzičkim programom koji su priredili profesor muzike i pijanista Slobodan Živković, njegova kćerka Marija Stojaković na violini i njegov sin Aleksandar Živković na violončelu. Kasnije tokom večeri, bogatim repertoarom lepih narodnih pesama predstavio se i orkestar Dragana Vujadinovića, sa solistima Kristinom Belom i Stojanom Lovrićem. Program je vodila Čarna Joković.
Parče Srbije u Australiji
Govoreći o značaju hrama za njegove graditelje, otac Saša Čolić je izneo i jedno simbolično značenje ove crkve.
– Kada su gradili crkvu, imali su i tu ideju, možda i pomalo romantičnu, da sagrade parče Srbije ovde na dalekom Petom kontinentu. Mesto gde će dolaziti i u koje će kročiti kao u svoju dedovinu, gde će ih dočekati ljudi iste kulture, istog jezika i sa istom kuhinjom kakvom nas naše članice Kola srpskih sestara uvek časte. I zaista, naša crkva je ne samo parče neba na zemlji, već i parče Srbije ovde u Australiji – kazao je otac Saša.
Doprinos parohijana
Otac Saša Čolić je tokom svečane večeri izneo javne pohvale vrednim članicama Kola srpskih sestara Majka Jugovića, kao i svim ostalim parohijanima koji su svojim nesebičnim radom doprineli dobrobiti crkve. Posebno su pohvaljeni parohijani Igor Kilibarda i Nikola Milenković, kao i Ričard Baini za njegov doprinos restauraciji oštećenog zvonika crkve.
Pečat porodice Živković
Profesor Slobodan Živković i njegova porodica u velikoj meri su doprineli održavanju svečanosti povodom 70 godina flemingstonske crkve. Pored toga što su pomogli u organizaciji, takođe se priredili izuzetno lep muzički program tokom kojeg su zajedno s pojcima izveli Himnu Svetom Savi, a zatim i nekoliko kompozicija klasične muzike. Živkovići su inače najzaslužniji što crkva Svetog Save ima jedno od najlepših horskih pevanja u celoj Mitropoliji.
– Moja porodica je za ovu crkvu vezana od samog dolaska u Australiju, početkom devedesetih. Oduvek smo uživali da budemo tu, naročito zato što je ovaj hram posvećenom Svetom Savi, kao i naš veliki hram u Beogradu, u čijoj blizini se nalazi i naša kuća. Srećan sam što u ovoj crkvi vodim horsko pevanje, zajedno s mojom kćerkom Marijom i sinom Aleksandrom. Takođe, složio bih se sa ocem Sašom da je ova crkva istinski deo Srbije u Australiji, pored toga što arhitektonski izgleda kao naše stare seoske crkve, krasi je i prava „naša atmosfera“, patriotski duh, pošten i Bogu odan – istakao je profesor Živković.
Podrška matice
Ambasador Rade Stefanović je čestitao domaćinima veliki jubilej.
– Ovaj jubilej ima veliki znčaj. Ljudi koji su ugrađivali i ugrađuju sebe u ovaj hram, imali su jasnu svest da žele da odrđžavaju vest sa svojom verom, kulturom, tradicijom i maticom. To je nešto u čemu se Republika Srbija danas trudi da pomogne, ne samo u Australiji već svuda u svetu gde žive naši ljudi. Želim da pružim uveravanja da će država Srbija nastaviti da zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom podržava i ulaže napore u cilju očuvanja jezika, kulture, vere i tradicije srpskog naroda – istakao je Stefanović.
