Povodom obeležavanja 20-godišnjice NATO bombardovanja SRJ prisećamo se najupečatljivijih priča za koje smatramo da ne treba da odu u zaborav, a objavljivali smo ih u „VESTIMA“ tokom tih tragičnih događaja.
Pišući najnoviju stranicu burne, ali i slavne srpske istorije, na oltar otadžbine život ovih dana položi još jedan srpski junak. Iza imena brojnih heroja od 27. marta ove godine upisano je i ime majora pilota Zorana Zokija Radosavljevića pripadnika 127. lovačke divizije eskadrile Jugoslovenske armije.
Mračne sile severne Alijanse, mučki, reklo bi se bez najave, krenuše 24. marta ove godine u otvoreni i krvavi rat protiv naše suverene i miroljubive zemlje. Na Batajničkom, ali i na drugim aerodromima nema panike, tu su piloti, ti gospodari našeg neba spremaju se za boj protiv NATO, organizacije koja okuplja 19 najmoćnijih zemlja sveta, alijanse mračnih ciljeva i iz godine u godinu, sve većeg sejača smrti i razaranja protiv svakog onoga ko im se pokuša suprostaviti.
Otišao u legendu
Major pilot Zoran Radosavljević u paru sa kolegom Slobodanom Perićem, bez razmišljanja svojim svojim supersoničnim aparatom MIG-29 upušta se u neravnopravnu borbu za odbranu slobodnog neba naše zemlje napadnutog od crnih i „nevidnljivih“ NATO ptičurina koje krenuše da seju smrt i razaranje samo zato što ne želimo biti ničije roblje.
Znao je Zoran da mu u susret dolazi šest, toliko hvaljenih i operanih fantoma ali o tome nije želeo da razmišlja. Verovao je pre svega u sebe i svog kolegu majora Slobodana Perića koji je leteo u svom MIG-u uz njega. Braneći domovinu otpočeo je neravnopravnu borbu u vazduhu. Lov za neprijaterljskim ptičurinama trajao je dugo i žestoko. Svojom veštinom i hrabrošću bio je nadomak slavne pobede. Od šest neprijateljskih aviona, jedan se našao u plamenu, a ostalih pet krenulo je u beg. I tek što je otpočela radost, na njega se ustremila grupa od nadolazećih dvadeset agresorovih aviona. Zoran se ni tada ne predaje.
Upušta se u borbu. Nažalost, fašistička raketa bila je brža. Zauvek je sklopio svoja čelična krila. Međutim, treba nešto znati. Srpski junaci ne umiru. Oni čak i ne ginu. Srpski junaci odlaze u nebo. U legendu… Zoran Radosavljević je postao legenda. Njegov herojski podvig prenosiće generacije i generacije srpskog naroda, naroda koji zna ceniti svoje junake. Baš kao što će to ubuduće činiti i njegov preživeli kolega Perić na krilima svog MIG-a, takođe odlikovan za hrabrost. Major Zoran Radosavljević sahranjen je ovih dana, uz najviše vojne počasti, na beogradskom groblju Lešće.
Osvetićemo našeg Zokija
U tužnoj povorci odmah iza odra, gordo i sa puno ponosa na svog junaka koračali su majka Radojka, sestra Snežana, devojka Zlata, rodbina, komšije, prijatelji i Zokijevi saborci. Odmah iza njih bili su Nikola Grujin komandant Štaba vazduhoplovnog PVO korpusa i general-pukovnik Spasoja Smiljanić, komandant RV i PVO, koji ovih dana, obraćajući se naciji podseti i na Njegošev citat: „Svak je rođen za po jednom umrijeti. Čast i bruka žive dovijeka.“
Tu su u dugoj povorci dok traje vazdušna opasnost nad prestonicom i mnogobrojni građani Beograda, grada kojeg je Zoran toliko voleo i branio.
Zapažamo u povorci i Žarka Papalja nekadašnjeg kapitena košarkaške reprezentacije Jugoslavije, reprezentacije koja je do sada svetu pokazala i dokazala ko su i šta su Jugosloveni.
– Rodbina?, pita reporter.
– Ne! Došao sam da odam poštu junaku – odgovara Žare.
Zvuci posmrtnog marša razležu se Lešćem, Beogradom, Šumadijom, Vojvodinom, sve do Kosova, a počasni plotuni verujemo još i dalje: do Brisela, Pariza, Londona, Vašingtona… poručuju, primećuje jedan od Zokijevih saboraca, kako Batajnica nije mrtva.
Iako su nam tonama razornog ekspoloziva piste preorali, mi i nadalje letimo i letećemo sve do konačne pobede. Sposobni smo to činiti i sa sremske ravnice i sa brdovite Crne Gore. I sa Dunava i mora. Zavet dajemo: Osvetićemo našeg Zokija.
Opraštajući se od saborca, pilot major Rade Ranđelović rekao je da mu „odajemo priznanje za neviđeni heroizam u ovom, nejtežim danima za našu zemlju, kada fašističke sile, ponovo, gazeći sve pisane i nepisane norme ljudskosti, bezočno izručuju svoj ubitačni arsenal za naš narod.“
„Ne razmišljajući nijednog trenutna o sebi, herojski uzleteo je u susret fašističkim falangama i naneo im gubitke kakave nisu sanjali“ kazao je Rađelović, dodajući da je nažalost, tokom odbrane svog naroda, Radosavljević herojski izgubio život.
„Tvoji najbliži mogu da budu ponosni što su izgubili sina i brata, ali Srbija je dobila novog Obilića, koji nama, tvojim kolegama pokazuje kako se treba boriti za otadžbinu“ istakao je Ranđelović.
Poslednji zadatak
Prisećajući na april 1941. godine, kada su fašističke sile, takođe, krenule da unište naš narod „poput pilota junaka 6. vazduhoplovnog puka, poručujemo da ćemo uzleteti ponovo i ponovo i ponovo…! Sve dok agresori ne shvate da nisu poželjni na našem nebu i dok ih ne oteramo. Brzo će se to desiti“, poručio je Ranđelović, u ime pilota jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.
„Neka ti je laka zemlja i vedro nebo sine! – izustila je majka Radojka reči oproštaja od svog sina koji je Ukazom predsednika SRJ Slobodana Miloševića 29. marta odlikovan je Ordenom za hrabrost.
Sve najlepše o svom Zokiju pričaju njegovi saborci i prijatelji. Živeli su na batajničkom aerodromu kao jedna porodica.
Sav se posvetio pozivu o kojem je još u detinjstvu sanjao, a kasnije i odabrao. Nakon završetka Vojne akademije, završio je i obuku za pilota na MIG-21, a nedugo zatim osposobljen i za pilotiranje supersoničnim aparatom MIG-29. Bio je izuzetno hrabar i primer drugima. Sav se bio predao nauci. Pored svega našao je vremena i za jednogodišnje izučavanje engleskog jezika. Sve nas je pogodio njegov nepovratak sa poslednjeg zadatka – kaže reporteru major Dragan Ranisavljević. A u očima beskrajna tuga.
Izuzetno nadaren
Major Zoran Radosavljević, sin je pokojnog Svetozara i majke Radojke. Rođen je 1965. godine u Prištini. Pored majke, sestre Snežane i druge rodbine i prijatelja u žalosti ostala mu je i devojka Zlata. Bio je izuzetno nadaren. Pored Vojne akademije, magistrirao je na Saobraćajnom fakulteta u Beogradu. Važio je za stručnjaka za satelitsku navigaciju, o čermu je objavio više stručnih radova.
