Konstatno iščekivanje da se nešto strašno desi može u potpunosti da paralizuje ličnost, što vodi ka depresivnom raspoloženju.
Pandemija korona virusa će proći, ali će svakako ostaviti velike posledice po mentalno zdravlje ljudi. Već sada možemo da zapazimo porast anksioznih oboljenja uzrokovanih strahom od zaraze korona virusom. Ovaj strah, koji po obimu i dužini trajanja prevazilazi pshiofizičke snage prosečnog čoveka, može značajno da ugrozi mentalno zdravlje ljudi.
Kao posledica prolongiranog straha, često se javljaju i napadi panike praćeni profuznim znojenjem, drhtanjem, lupanjem srca, teškoćama u disanju. Ti simptomi su u svojoj sustini psihosomatski (psiha uzrokuje fizičke simptome), međutim, često se ovi simptomi mogu pogrešno protumačiti kao telesne bolesti.
Strah od straha
Ljudi koji su preživljavali velike traume u prošlosti, poput onih koji su prolazili kroz ratne traume, veoma lako mogu da reaktiviraju svoje strahove iz prošlosti, ukoliko se pojavi jak stresor kao što je pandemija korona virusa. Osobe koje su preživljavale velike traume obično žive u stalnom iščekivanju da opet ne dožive nesto strašno, što se u psihologiji naziva „strahom od straha“.
Konstatno iščekivanje da se nesto strašno desi može u potpunosti da paralizuje ličnost, što vodi ka depresivnom raspoloženju. Ukoliko se ovakve pojave na vreme ne tretiraju one mogu duboko da se ukorene i kasnije se teže otklanjaju.
Kako živeti u vreme korone i izolacije?
Pre svega treba pratiti instrukcije registrovanih zdravstvenih organizacija, jer na društvenim mrežama postoji veliki broj neproverenih informacija. Takođe, treba razviti i sposobnost da sami sebe osmatramo i da ne odemo u krajnost.
Šta ako se zarazim?
Na primer, prekomerno pranje ruku i čišćenje prostorija može dovesti do anksioznog poremećaja opsesivno-kompulzivnog tipa, kad osoba ne može da kontroliše nagon da konstatno pere ruke ili čisti prostoriju u strahu da se ne zarazi od virusa.
Opsesivno kompulzivni poremećaj je poremećaj iz anksioznog spektra koji je posebno izražen kad se situacija ne moze kontrolisati. Šta ako se zarazim? Kako na to pitanje ne postoji jasan odgovor, onda da bi se stekla kontrola ljudi često pribegavaju bizarnim radnjama i ritualima, koji ne samo da ne otklanjau anksioznost nego joj još više daju na značeaju.
U vreme izolacije treba pronaći neke aktivnosti koje volimo i koje nas umiruju. Ukoliko je anksioznost toliko jaka da nas ometa u svakodnevnim aktivnostima potrebno je potražiti pomoć psihologa ili psihijatra, jer se anksiozni poremećaji mogu uspešno da tretiraju psihoterapijom.
