Proglašenje nezavisnosti takozvanog Kosova je protivno međunarodnom pravu, a Međunarodni sud pravde nije se izjasnio da li je deklaracija o nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom, rečeno je u Srpskoj akademiji nauka.
U SANU je danas održana Tribina biblioteke na kojoj je predstavljena knjiga „Secesija sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava i njene političke posledice: Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 3. jula 2020. godine“, koju je uredio akademik Kosta Čavoški.
U zborniku je objavljeno 17 radova, koji, po rečima priređivača Koste Čavoškog, predstavljaju temeljitu analizu samog pojma secesije i suvereniteta države koji se njome narušava.
Međunarodno pravo ne priznaje secesiju, tzv. Kosovo – tvorevina okupatora
Čavoški je rekao da savremeno međunarodno pravo ne poznaje pravo na secesiju i dodao da se teritorijalni identitet država eksplicitno štiti normama međunarodnog prava. Kad je reč o istupanju federalnih jedinica iz federacije, u dobro uređenim federacijama takvo pravo ne postoji, istakao je Čavoški.
Važeće međunarodno pravo ne dopušta ni otcepljenje nacionalnih manjina od date države, jer prema deklaraciji o pravima lica koji pripadaju nacionalnim ili etničkim, verskim ili jezičkim manjinama, zajamčeno im je pravo na zaštitu njihovog identiteta i uživanje vlastite kulture i ispovedanje i korišćenje jezika privatno i javno, bez uplitanja bilo kakvog oblika diskriminacije.
– Ali se ništa u ovoj deklaraciji ne sme tumačiti da dopušta bilo kakvu delatnost suprotnu ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija, uključujući i suverenu jednakost, teritorijalni integritet i političku nezavisnost država. Sve ove odredbe su iznova potvrđene skoro istom deklaracijom o pravima pripadnicima nacionalnih ili etničkih, verskih ili jezičkih manjina, koju je 2. februara 1993. usvojila Generalna skupština UN. Otuda manjina Arbanasa na Kosovu nikad nije raspolagala pravom na otcepljenje od Republike Srbije, pa je s toga njena samozvana država puka tvorevina okupatora posle agresije NATO-a 1999. godine – naglasio je Čavoški.
Međunarodni sud pravde: Grupa građana proglasila nezavisnost
Dr Budimir Košutić je podsetio da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila jedina država uz SAD koja se, kad je donošena Povelja o ljudskim, građanskim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, zalagala da u pravo na samoopredeljenje bude uneto i pravo na otcepljenje. Taj zajednički predlog SAD i Jugoslavije bio je odbačen, a pravo na otcepljenje ne postoji u međunarodnom pravu, naglasio je Košutić.
Prema njegovim rečima, analiza savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde pokazala je da taj sud uopšte nije razmatrao pitanje prava na secesiju. Sud je preformulisao pitanje koje je uputila Generalna skupština UN, tako da izbegne da se uopšte o tom problemu izjašnjava i odlučio je da je Deklaraciju o nezavisnosti Kosova donela grupa građana, a ne Skupština Kosova.
– Ako je to tačno i ako je tako doneta ta deklaracija, to znači da su tu deklaraciju donela neovlašćena lica i da je, prema tome, bilo moguće da donesu odluku i da je Priština glavni grad Teksasa i da to zaista sa stanovišta međunarodnog prava ne znači ništa, jer tu materiju međunarodno pravo ne reguliše – ocenio je Košutić.
On je istakao da Međunarodni sud pravde nije odgovorio na ono što je od njega traženo, a svrha zahteva je bila da utvrdi da li je deklaracija o nezavisnosti privremenih organa u Prištini u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
Kostić: Zašto niko ne čuje zvona na uzbunu?
Otvarajući tribinu, predsednik SANU Vladimir Kostić je rekao da se Akademiji često postavlja pitanje zašto se Akademija ne oglašava o važnim nacionalnim pitanjima, a kad se oglasi, onda je niko i ne sluša.
– Ja sam želeo da napišem jedan članak u kome bismo rekli: ’Zašto zvona zvone na uzbunu i zašto ta zvona baš niko ne čuje?‘ Nešto slično se dogodilo i s ovim. Ne znam da je neko s toliko napora, pregnuća itd. okupio ljude koji znaju svoj posao i pokušao da odgovori na neka ključna pitanja koja su morala da se slušaju. Koliko su se slušala? Vrlo malo. Pitanje je da li uopšte pamet i intelekt ima šta da traži na ovoj pustopoljini, ne samo u Srbiji, rekao bih u pustopoljini civilizacije – kazao je Kostić.
On je dodao da je SANU organizovala Odbor za srpsko pitanje, u pokušaju da napravi strukturnu osnovu iz koje će s vremena na vreme oglašavati o ključnim problemima za društvo, državu i narod i dodao da ta razmatranja „nisu planirana da budu politički ljupka“. Kostić je ocenio da je suštinski problem u ovom trenutku odnos prema Kosovu.
