Nakon donacije od 200 evra, koju im je u januaru ove godine posredstvom našeg Humanitarnog mosta poslao anonimni dobrotvor iz Bod Hamburga u Nemačkoj, siromašni gorštaci, roditelji sedmoro mališana, Darko i Svetlana Jelić iz zabitih Janturina na Pešteru, dugo nisu imali priliku da se ponovo raduju. Tek nedavno, polovinom avgusta, stigla im je nova pomoć i nova radost, ovoga puta iz dalekog Toronta.
Ogromna podrška
Vrednu donaciju od 400 kanadskih dolara siromašnim Jelićima poslala je porodica Petrović, poreklom iz Šumadije, koja je i ranije slala pomoć nevoljnicima u ovom kraju.
Porodica Jelić živi na samoj granici Srbije i Crne Gore, mada su im dobri ljudi, mahom naši čitaoci iz celog sveta, pomogli da kilometar dalje od svog „ranča“, gde žive u staroj brvnari i nemaju struju, sagrade novu kuću, njihova deca Mićo, Miloš, Marko, Marjan, Marija, Marijana i Milica još žive u mraku i svoje domaće zadatke pišu uz svetlo sveće i petrolejke. Donacija iz Kanade ih je, kažu, puno obradovala jer u poslednje dve godine nisu dobili nikakvu pomoć.
– Hvala puno dobrotvorima iz Toronta, Bog im dao sreće i zdravlja. Sve ćemo potrošiti na decu, posebno na najmlađe Mariju, Marijanu i Milicu. Kupićemo im nešto od nedostajućih knjiga i dobro ćemo ih pripremiti za školu i zimu – priča Svetlana Jelić, stub ove porodice.
Bez šporeta
– Imamo nešto stoke, nismo puka sirotinja i ne gladujemo. Naša muka je struja, u staroj kući je nemamo, a u novu, koju su nam izgradili dobri ljudi i gde imamo svetlo, ne možemo da se preselimo jer osim golih zidova nemamo više ničega. Evo, već četiri godine uzalud pokušavamo da kupimo šporet, nešto najosnovnijeg nameštaja, nove krevete i slično, ali ne ide. Jednostavno nema se od čega, ako prodamo stoku nećemo imati od čega da živimo – dodaje Svetlana i Bogu se moli da se pojavi neki dobrotvor koji će im pomoći da se usele u novi dom i da, kako kaže, njihova deca koja još ne znaju šta je televizor ili crtani film „konačno progledaju“.
Porodica Jelić je skoro dve decenije štićenik našeg Humanitarnog mosta, beskrajno su zahvalni „Vestima“ i svim dobrim ljudima koji su im pomogli da opstanu na najsurovijem delu surovog Peštera. Za potpunu radost i sreću potrebno im je oko 3.000 evra. Za njih je to ogroman novac koji nikada neće moći da obezbede.
– Kad smo dobili ključeve od nove kuće, površine oko 50 kvadrata, sa kupatilom o kome smo celog života sanjali, našoj radosti i sreći nije bilo kraja. Verovali smo da su nas brojni dobrotvori izvukli iz siromaštva, da nam dolaze bolji dani i da počinjemo jedan lepši i za našu decu perspektivniji život. Nažalost, ispostavilo se da je naše radovanje bilo preuranjeno. Evo dolazi i peta zima, a mi smo još u oronuloj brvnari bez svetla. Živimo istim životom kao pre tri decenije i još sanjamo bolji život – dodaje Svetlanin suprug Darko Jelić.
Muka sve veća
– Nama dobrotvori pomažu duže od dve decenije. Bilo je i godina kada su nas i bukvalno spasavali od gladi i potpune propasti. Beskrajno smo im zahvalni, čitaoci „Vesti“ su nam najviše pomogli da opstanemo na ovoj pešterskoj vetrometini, u bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore. Iz Janturina su se svi davno odselili, mi nismo hteli, ni imali gde da odemo. Ovde smo rađali decu i maštali o boljem životu do koga nam je ostao još samo jedan korak. Nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da se konačno uselimo i da naši mališani žive bar približno kao i druga deca širom Srbije – dodaje Darko i moli nas da porodici Petrović prenesemo pozdrave i zahvalnost njihove dece.
Krenula pa stala
Nakon što im je predata nova kuća Jelići su od naših čitalaca dobili veš-mašinu i dva kauča. Nadali su se da će brzo kupiti šporete, frižider, još neki ležaj, sto, stolice i sve što je potrebno za novi i bolji život, ali je odjednom pomoć potpuno stala. Sada moraju korak po korak. Od ove donacije kupiće šporet „smederevac“, a ako stigne još neka i frižider. Koliko će još čekati na useljenje Darko i Svetlana ne znaju, jer od njih, koji jedva uspevaju da prehrane sebe i decu, ništa ne zavisi.
