Politička pat pozicija u kojoj se Srbija našla nakon više od godinu dana oklevanja parlamenta da se izjasni o predloženom Statutu Vojvodine najverovatnije će se rešiti – novim izborima u martu sledeće godine! Tadić je odlučio da se uz dogovor sa oponentima u parlamentu i opozicijom unutar Demokratske stranke, čiji rad opterećuje delovanje najmanje pet frakcija, suprotstavi ucenama Čanka, lidera mađarske manjine i Pajtića, svestan da bi svako zadovoljavanje autonomaških apetita smanjilo podršku demokratama u ostalom delu biračkog tela.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Kosta Čavoški ovako objašnjava mogući rasplet aktuelne političku situacije vezane za donošenje novog Statuta Vojvodine i Nacrta zakona o nadležnostima Pokrajine, koji Vlada već nekoliko puta odlaže da usvoji.
Uprkos najavama raspleta, proces dezintegracije Srbije se, u svetlu rasprava o Vojvodini, nastavlja poslednjih meseci?
Taj proces nikad nije ni prestajao. Pitanje Vojvodine uvek se iznova ponavlja kad Srbiju treba iznutra oslabiti, razjediniti i smanjiti. To se podgreva, pre svega, iz inostranstva, iz Hrvatske, Mađarske i EU. Nastojanjem da u procesu regionalizacije Vojvodina bude država u državi, a da ostali regioni imaju isti status, ide se na razbijanje Srbije.
Stvaranje države u državi zahteva novo povećanje administracije, što je trošak koji bi na svojoj koži osetio ostatak Srbije?
Iako je MMF tražio smanjenje državnog aparata, to za Vojvodinu ne važi. Procena je da bi 10 novih institucija zahtevalo zapošljavanje oko 1.000 novih činovnika. Ne biraju se sredstva da se to postigne. Kad je posredi državnost Vojvodine, tu ne treba štedeti. Zagovornici ovog rešenja računaju sa uvođenjem čitavog niza prihoda, po osnovu državnih nadležnosti Pokrajine i poreza naplaćenih po tom osnovu.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 30.10.)
