Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu uskoro će odlučiti da li će Hašim Tačija i još dvojica optuženih oficira OVK početak suđenja dočekati na slobodi ili u pritvorskoj jedinici Ševeningen. To će, prema mišljenju sagovornika „Vesti“, biti i prvi ozbiljniji test u kom pravcu treba očekivati i rasplet ovog suđenja.
Naime, na prošlonedeljnoj statusnoj konferenciji odbrana sve četvorice je najavila da će zatražiti ukidanje pritvora i reviziju naloga za hapšenje. Istovremeno, Specijalizovano tužilaštvo Kosova smatra da Hašim Tači i druga trojica članova Glavnog štaba OVK treba da ostanu u pritvoru jer postoji realna opasnost od uticaja i zastrašivanja svedoka, kao i rizik da mobilišu pristalice i ometaju postupak pred Specijalizovanim većima Kosova.
„U ovim okolnostima, bar dok se ne saslušaju svedoci i ne obezbede dokazi, pritvor je neophodan“, navodi se u zahtevu tužilaštva za njihovo pritvaranje koji je objavljen u proširenoj, ali i dalje redigovanoj verziji na 22 strane.
Goran Petronijević, koji je u Haškom tribunalu branio Radovana Karadžića, ocenjuje da bi sud morao da se rukovodi isključivo pravnim razlozima.
– Oni su osumnjičeni za veoma ozbiljna krivična dela ratnog zločina, koja uključuju i ubistva i mučenja i za ovaj proces bi bilo veoma neozbiljno kad bi se oni i pored tih optužbi branili sa slobode. S druge strane, svakom sudu prioritet mora biti zaštita svedoka, posebno što se zna kako je Ramuš Haradinaj oslobođen i na koji način su u njegovom procesu svedoci misteriozno nestajali, odnosno ubijani. Odluka o njihovom zadržavanju u pritvoru ili puštanju stoga će faktički biti prva ozbiljna situacija, pa ćemo videti da li ovaj sud ozbiljno razmišlja o procesuiranju odgovornih za ratne zločine ili je sve od početka samo farsa – naglašava Petronijević.
Za Tomu Filu, legendu srpske, ali i haške advokature, a sada narodnog poslanika, stvari su mnogo jednostavnije.
– Da se ne lažemo. Biće onako kako kaže Amerika. Tako je bilo i u Haškom tribunalu, tako će biti i pred ovim sudom – ističe Fila.
On tu tvrdnju argumentuje događajima u kojima je i sam učestvovao.
– U vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je i najveći broj srpskih optuženika otišao u Hagu, ja sam zastupao Nikolu Šainovića i Dragoljuba Ojdanića. Zbog njih sam se susreo sa Koštunicom i objasnio da je jedini uslov da oni budu na slobodi do početka postupka kako bi se adekvatno pripremili za svoje odbrane. Istovremeno, glavna haška tužiteljka Karla del Ponte je tada bila izričito protiv takve opcije. Rekao sam i Koštunici: „Ako ovi ljudi očekuju od Karle del Ponte ‘dobro jutro’, neće dočekati ni ‘laku noć’. Treba pozvati Kondolizu Rajs, tadašnjeg državnog sekretara SAD. I Koštunica je pozvao i objasnio situaciju, pa je Amerika tada odlučila da ovi naši ljudi budu pušteni. To je posle samo potvrdilo i sudsko veće svojom odlukom na koju se Karla del Ponte nije čak ni žalila. Tako će i ovde biti. Odluka neće biti doneta u tom sudu u Hagu, već u Vašingtonu. Taj sud pet godina ništa nije radio, ali kada su se bivši komandanti OVK zamerili SAD tako što su počeli da odbijaju njihove zahteve oko ukidanja taksi i drugih stvari vezanih za pregovore sa Beogradom, odjednom su počela njihova hapšenja i podignute su optužnice. Dakle, Amerika im je pokazala da više ne računa na njih. Šta su se oni u međuvremenu dogovorili i kakva je uopšte američka ideja, to ne znam – kaže Fila.
Potkupljivanje svedoka
Tužilaštvo je ukazalo da postoji sumnja da su vladini zvaničnici na Kosovu lojalni Tačiju i Veseljiju potkupljivali potencijalne svedoke isplaćujući im novac za navodne „putne troškove“, mada te troškove plaća sud. U tom kontekstu Tužilaštvo je pomenulo kosovskog ministra Abelarda Tahirija, koji je imenovao Dritona Lajčija za šefa Odeljenja za Koordinaciju procesa pravne zaštite i finansijske podrške potencijalno optuženima.
Slučaj Haradinaj
Obrazlažući razloge zbog kojih Tači i drugi optuženi ne bi smeli da se nađu na slobodi, Tužilaštvo je podsetilo, a samim tim i priznalo da je bilo zastrašivanja svedoka u slučajevima koji su pred Haškim tribunalom vođeni protiv Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja, kao i na slučajeve „Dumaku“ i „Balaj“. Oni su i citirali deo oslobađajuće presude Haradinaju.
„Pretresno veće je steklo snažan utisak da se suđenje održavalo u atmosferi u kojoj su se svedoci osećali nebezbedno. Na to je uticalo niz faktora specifičnih za Kosovo poput malih zajednica i bliskih porodičnih veza i zajednica što je otežavalo garantovanje anonimnosti. Same stranke su se složile da na Kosovu postoji nestabilna bezbednosna situacija, koja je bila posebno nepovoljna za svedoke“, navodi se u presudi Tribunala, na koju je podsetilo tužilaštvo.
