Direktor Centra za mir i slobodu pri vašingtonskom Nezavisnom institutu, Ajvan Iland, kaže da će administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena koristiti politiku „štapa i šargarepe“ da bi, kako je naveo, „Srbija priznala secesiju Kosova“.
Iland je za Politiku, na pitanje da li bi Bajdenova administracija mogla da formuliše rešenje koje bi zadovoljilo Beograd i Prištinu, rekao da je Bajdenova administracija daleko više tradicionalna u svojoj podršci NATO nego administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa i ocenio da, prema tome, nije verovatno da će Bajden opozvati rezultate, kako se izrazio, „trijumfra“ Alijanse u ratu na KiM 1999. godine.
– Bajdenova administracija će koristiti politiku „štapa i šargarepe“ da bi Srbija priznala secesiju Kosova. Drugim rečima, da obe strane poštuju granice i državne simbole i da Srbija ne lobira više da Kosovo bude isključeno iz međunarodnih organizacija, ali ne bi priznala Kosovo kao državu – rekao je Iland.
On tvrdi da se Priština već saglasila da se formira Zajednica srpskih opština, bez državnih ovlašćenja, „ali samo pošto Beograd prizna nezavisnost Kosova, što je Srbija odbacila“.
Komentarišući govore predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Džozefa Bajdena uoči godišnjice rata u Ukrajini, Iland je ocenio da očigledno da nijedna strana nije u ovom momentu spremna da pregovara o okončanju rata, ali da se u određenim krugovima u SAD nagoveštava potreba da se pristupi razgovorima.
On smatra da se Rusija i SAD, uprkos vrućoj retorici, ponašaju u skladu sa pravilima hladnog rata, uključujući određene mere predostrožnosti, tako da njihove snage ne dođu u direktan sukob.
– U skladu sa ovim, Rusija će verovatno toleristati američku dostavu oružja Ukrajini, sve dok ga ona ne koristi za napade duboko unutar ruske teritorije. Borbena eskalacija mora biti pod plaštom kontrole, mada ne vidim veliku korist ukoliko bi Rusija koristila taktičko nuklearno oružje – rekao je Iland, ocenivši da bi Kina u tom slučaju povukla podršku Rusiji, kao i mnoge druge zemlje.
Upitan u kom se pravcu kreće sukob nakon posete predsednika SAD Ukrajini i Poljskoj, Iland je rekao da bi jedna solucija mogla da bude da se narodu u spornim regionima omogući da pod međunarodnim nadzorom glasa na referendumu o tome da li njegov region treba da bude deo Rusije ili Ukrajine ili da postane nezavisna država.
– Da bi bio legitiman, ovakav referendum morao bi da bude održan i nadziran od strane nepristrasnog međunarodnog entiteta. Pitanje Krima moglo bi da bude specijalan slučaj zbog strateške važnosti te oblasti i za Ruse i za Ukrajince – kazao je Iland.
