– Na te i slične zloupotrebe nailazimo i kod drugih subjekata koji poseduju nečiji identitet radi plaćanja određenih prinadležnosti, ali i nekih organizacija. Često se i nesvesno povređuje Zakon o zaštiti podataka ličnosti, što je potvrda da u Srbiji nije dostignut nivo znanja o standardima demokratskog sveta koji ozbiljno štiti lične podatke svojih građana – objasnio je Šabić u intervjuu za "Vesti".
Da li je "Infostan" smeo da šalje i tuđe uplatnice uz svoje?
– "Infostan", kao i druga preduzeća, raspolaže ličnim podacima, ali su dužni da se drže zakonskog okvira i koriste ih samo radi svoje delatnosti, odnosno naplate komunalnih usluga, a ne da kačeći na njih i one sa pozivom za uplatu Rebračinom fondu i da tako ulaze u zloupotrebu podataka koje poseduju o građanima.
Zdravstveni kartoni
Dosta se pričalo o zloupotrebi zdravstvenih kartona?
Jer, ako se u baze podataka ulazi simboličnim šiframa poput, "1,2,3,4,5" ili se samo ukuca nečije ime i prezime, onda zakonske regulative nisu tretirane kako treba i to mora da se promeni. |
Te dodatne prinadležnosti ne treba slati uz redovne ni na humanitarnoj osnovi, a još manje kad je reč o poslovnim aranžmanima koji podrazumevaju uplatu novca kao što je bilo u slučaju ovog Fonda.
Nadležni u firmi morali su da znaju da ne smeju da se upliću u aranžmane ovog tipa i zloupotrebljavaju podatke svojih korisnika.
Zašto dolazi do takvih zloupotreba?
– Srbija ima zakon poput zemalja Evropske unije, ali joj fali niz drugih za zaštitu građana i od toga, pa i direktnog marketinga komercijalnih subjekata i političkih partija koje imaju specifične oblike uznemiravanja telefonom, ali i dolaskom na vrata.
Pokušavam da apelujem na sve strane u institucijama i putem medija da se građani zaštite od takvih vidova i delovanja. Koliko je to važno govori i činjenica da postoji poseban član u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU, a definiše oblast zaštite podataka.
Šta bi trebalo država da uradi da bi zaštita građana bila potpuna?
– Mnogo toga. Od jačanja nazora nad onima koji raspolažu podacima do edukacije na tom planu, jer povrede zakona, kad je reč o preduzećima, u stvari nemaju zlu nameru ali ipak do njih dolazi.
Mogu li građani sami da se zaštite?
– Postoje samo dva osnova za korišćenje podataka, uz njihovu saglasnost ili na osnovu primene zakona. Kada ih neko zove telefonom ili u ličnom kontaktu traži njihove podatke, treba dobro da provere, nastupa li zaista ime nekog subjekta ili se lažno predstavlja. Naravno i da dobro razmisle da li i koliko da otkrivaju identifikacione generalije u raznim anketama.
I, da ne zaborave da niko ne sme bez njihove izričite saglasnosti da koristi lične podatke niti sme da ih zloupotrebljava, a ako smatraju da su im prava povređena mogu da se obrate povereniku za informacije od javnog značaja, odnosno mojoj kancelariji. Meni se ovih dana građani javljaju, jer se od njih traži da prilikom upisa deteta u školu navedu i imovinsko stanje.
Dozvola za iznošenje podatakaPodaci o ličnosti se mogu iznositi iz Srbije u zemlje članice Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope. Mogu i u zemlju koja nije članica Konvencije, ako je obezbeđen stepen zaštite podataka na nivou utvrđenom Konvencijom, a poverenik utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i mere zaštite podataka i daje dozvolu za iznošenje. Ja demokratskim putem utvrđujem i dajem dozvolu. |
