Skulptura Slobodana Miloševića u bronzi, visoka čak dva metra i 30 centimetara svečano će biti otkrivena u centru Moskve povodom Dana nezavisnosti Ruske Federacije, 12. juna.
U sledećih nekoliko dana skulptura bi trebalo da bude prebačena u Moskvu, a simbolično od livnice do aerodroma „Nikola Tesla“, ispratiće je Noćni vukovi iz Srbije i Republike Srpske. Tamo će je, kako otkriva za „Vesti“ dočekati Noćni vukovi na čelu sa Aleksandrom Zaldastanovim Hirurgom, vođom ruskih bajkera i bliskim prijateljem Vladimira Putina. Ovo za „Vesti“ otkriva autor skulpture, prof. dr Dragan Radenović, član Ruske akademije likovnih umetnosti.
Munkov „Krik“ kao inspiracija
Radenović je svoj rad nazvao „Krik“, jer prema njegovom idejnom rešenju, Milošević u desnoj ruci drži masku po ugledu na lice sa slike Edvarda Munka „Krik“.
– To je vrisak, vapaj koji je Milošević izgovorio tokom jednog od svojih poslednjih govora pred Haškim tribunalom kada je upozorio i Rusiju, ali čitav slavenski blok istočnih zemalja da ih čeka ista ona sudbina koju je Zapad priredio bivšoj Jugoslaviji – objašnjava i dodaje da još nije odlučeno gde će spomenik biti postavljen.
U opticaju su, prema njegovim rečima, dve atraktivne lokacije, ali se i dalje čeka odluka gradonačelnika Moskve.
– Jedna je preko puta ambasade SAD, a druga na bivšem Trgu Evrope koji sada nosi naziv Trg nezavisnosti. Izvesnije je da će baš tu i biti postavljena jer je plan da svečano bude otkrivena 11. juna u sklopu državne manifestacije i proslave Dana nezavisnosti koji je dan kasnije. Rusi ništa ne prepuštaju slučaju i deo oko spomenika će biti posebno uređen i za to je zadužen dugogodišnji glavni arhitekta Moskve, a sada predsednik Udruženja arhitekata – otkriva akademik.
Pobeda na konkursu
Autor objašnjava da je njegov rad pobedio na pozivnom konkursu koji su Rusi raspisali upravo za idejno rešenje spomenika Slobodanu Miloševiću nakon što je grupa meštana Soloslo Odincovskog okruga Moskovske oblasti pokrenula inicijativu da se bivšem predsedniku Srbije i SRJ u njihovom mestu podigne i spomenik. Uz to i da se jedna ulica nazove po njemu, pošto su u tom mestu živeli njegova supruga i sin. Ta incijativa je, ističe on, zatim dignuta na mnogo viši nivo i pozvano je više uglednih vajara da daju svoje rešenje.
– Čak sam se uplašio da li ću u tako kratkom roku uspeti da pošaljem svoj projekat, ali uspeo sam. Iskreno, nisam bio neki fan Miloševića, ali događaji u Hagu, njegova besprekorna odbrana držanje pred tim sudom, orjentisali su me da promenim vektor poštovanja prema tom čoveku – priča on i na naše pitanje koliko poslednji događaji, a posebno antiruska histerija na Zapadu mogu da poremete odnose Srba i Rusa, odgovara da da su te veze „nerazrušive“ i pored svega što se trenutno dešava.
– Nisu te veze nerazrušive zbog emocija, duhovne blizine ili iste vere, već što nemamo drugog izbora. Tu ne mislim samo na Srbe, jer mnogi su narodi pribrojani grupi porobljenih – zaključio je Radenović.
Publicitet
Dragan Radenović ukazuje da je otkrivanje spomenika Miloševiću u Moskvi izazvalo ogromne reakcije ne samo u Rusiji, već i na Zapadu.
– Stalno dobija od prijatelja tekstove iz zapadnih medija, a u Rusiji je ovo svakako jedan od značajnijih događaja. Iza inicijative stoji Sergej Abašev, nekadašnji zamenik gubernatora Novgorodske oblasti koja je dugo vremena bila politički, društveni i ekonomski centar Rusije – ističe vajar.
U čast litija
Na Veliku Gospojinu u Nikšiću će svečano biti otkriven još jedan Radenovićev spomenik posvećen veličanstvenim litijama u Crnoj Gori.
– Spomenik „Litije 2020“ je već izliven u bronzi, a posvećen je pre svega blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju Radoviću i njegovom nasledniku mitropolitu Joanikiju. Pored njih dvojice, tu je igumanija manastira i mala unuka Amfilohijeva. To su poželeli prvo nastavnici Berana i Andrijevice i na njihovu i molbu monaha Đurđevih stupova i Crkve Svete Trojice napravio sam taj rad – objašnjava autor.
