Peti po redu Susreti pisaca održani su u petak u Štutgartu, na kojem su učestvovali pisci iz Nemačke, Srbije i Austrije. Počasni gost večeri bio je Vanja Bulić, istaknuti publicista i novinar iz Beograda.
Susrete je otvorila Desa Burazor Aslanidu, osnivač i prva predsednica društva, koja je pozvala prisutne da minutom ćutanja odaju poštu stradalim u masakrima u školi „Vladislav Ribnikar“ i u opštini Mladenovac. Objasnila je da zbog svih tih nemilih događaja u našoj zemlji, u programu neće biti zastupljeni muzički sadržaji.
Brojne aktivnosti
Burazor je rekla da će obeležavanje četvorogodišnjice rada SKPD Prosvjeta u Štutgartu biti u septembru, u prostorijama Konzulata Srbije.
– Prosvjetin odbor u Štutgartu je zvanično osnovan 20. maja 2019. godine, a pre toga smo delovali kao Inicijativni odbor od 2017. godine. Svih ovih godina, društvo koje sam osnovala i na čijem sam čelu, zajedno sa svojim saradnicima koji su prihvatili ideju da Prosvjeta zaživi na ovim prostorima, organizovalo je različite kulturne manifestacije. Obeležili smo 100 godina od kraja Velikog rata 2018. godine prigodnim predavanjem istoričara dr Darija Vidojkovića iz Ravezburga. Poznata spisateljica Olivera Budimir iz Beograda promovisala je svoje romane „Uvir na izviru“ i „Lavirint života“ o tragičnim događajima na Kosovu i Metohiji. Autorka iz Beča prof. Svetlana Matić predstavila je svoja književna ostvarenja 2017. godine u prostorijama Konzulata Srbije u Štutgartu. Poeziju za decu i odrasle predstavio je u Štutgartu i pesnik Ljubiša Simić, koji je 20 godina bio na čelu udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta – kazala je Desa Burazor.
Prisutnima se obratio i generalni konzul Srbije u Štutgartu Dragan Dimitrijević, koji je istog dana priredio prijem za delegaciju koju su sačinjavali Desa Burazor, Vanja Bulić, Bogdana Brezovac i prof. Svetlana Matić. Burazor se zahvalila generalnom konzulu na podršci i uručila mu prigodnu zahvalnicu.
Konzul Dimitrijević je u svom obraćanju, između ostalog, rekao da je cilj Konzulata da organizuje sa našim udruženjima zajedničke akcije i projekte.
Posebno je podvukao značaj dopunskih škola jer, kako je rekao, naša deca treba da gledaju na svoju zemlju kao na jedinu zemlju i zato moramo da ih edukujemo u tom pravcu.
Miroslavljevo jevanđelje
Bulić je ovom prilikom predstavio svoja mnogobrojna književna ostvarenja, među kojima su: „Teslina pošiljka“, „Viza za nebo“, „Simeonov pečat“, „Jovanovo zaveštanje“, „Milutinov greh“, „Dušanova kletva“ i druge.
Naglasio je da je veoma značajno da pisci grade kulturu i da zadrže duh naroda kome pripadaju. Istakao je da naša deca ne treba da zaborave srpski jezik i da znaju ko su i šta su. Govoreći o svojim delima, istakao je da sve knjige imaju istorijski i trilerski deo, da je „prepisao stvarnost.“
Podvukao je da je Miroslavljevo jevanđelje uvršteno u 120 najvrednijih pokretnih dobara u istoriji ljudske civilizacije.
„Jevanđelje je samo jedno. To su svedočenja četiri apostola o životu i delu Isusa Hrista… Kada dođete u Hilandar i pitate monahe za Miroslavljevo jevanđelje, monasi se zaplaču i prekrste. Miroslavljevo jevanđelje je u Hilandaru bilo osam vekova. Odneo ga je sa Svete gore Aleksandar Obrenović, kome je navodno poklonjeno. Ali, pre će biti da ga je on sam uzeo. Godine 1896. krenuo je na Olimpijadu u Atinu, svratio do Svete gore i otplatio dugove, otplatio menice, da ne bi naš manastir pao u dužničko ropstvo, a 50 godina pre toga jedan mladi ruski vladika Porfirije je otkinuo jednu stranu iz Miroslavljevog jevanđelja i poklonio ga ruskom caru. To je ta strana koja se nalazi u Petrogradu, koja se zove Petrogradski list. Naši stalno pokušavaju da ga vrate, jer bez tog jednog lista naša relikvija je ranjena. Ja sam formirao jedno društvo u Srbiji Za kralja i otadžbinu, koje želi da Miroslavljevo jevanđelje vrati na Hilandar, ne bi li se vratila dinastija u Srbiju. U Rusiji sam formirao jedno društvo Za cara i otadžbinu i oni žele da vrate tu stranu u Miroslavljevo jevanđelje, a Jevanđelje na Hilandar, ne bi li se vratila opet dinastija tamo“, zaključio je Bulić.
Izložba o Mini
U Sremskim Karlovcima će izložba o Mini Karadžić biti otvorena 2. jula ove godine, a zatim se od 17. do 31. jula seli u Biblioteku grada Beograda, u galeriju Atrium. Autorka izložbe je prof. Svetlana Matić.
Zahvalnica
Gost iz Foruma kultura grada Štutgarta koji je finansijski, zajedno sa Ministarstvom kulture, podržavao rad Prosvjete svih ovih godina, Danijel Mihalos, izrazio je zadovoljstvo što ima priliku da prisustvuje Susretu pisaca i poželeo Prosvjeti mnogo uspeha u daljem radu. Predsednica Prosvjete mu se zahvalila i uručila zahvalnicu.
