Rusi sporo jedu, a brzo piju

Svakog dana peče zanat: Duško Marjanović

 

Za neke je kuvanje samo zanat, za druge je umetnost. Ali, ima onih koji su uspeli da objedine i jedno i drugo. Među njima je, slobodno se može reći, majstor kulinarstva Duško Marjanović (38). Zahvaljujući njegovim veštim rukama svaki zalogaj postaje nesvakidašnje uživanje, a svaki tanjir izgleda kao malo umetničko delo…

U želji da otkrije sve tajne svog zanata, Duško je pre četiri i po godine napustio rodni Beograd i obreo se u prestonici Rusije. Radio je u mnogim elitnim moskovskim restoranima, pripremao hranu za mnoge viđene ljude, ali i "običan" svet… Krao je tajne zanata od najboljih svetskih kuvara. Učio je on od njih, ali i oni od njega.

Trenutno radi u jednom ekskluzivnom ribljem restoranu u Moskvi, ali je zanat pekao i u onima sa francuskom, italijanskom, ruskom, srpskom kuhinjom, i još ponekim. Tako je njegov gastronomski kotao postao veoma bogat: tu su specijaliteti od mesa, ribe, kombinacije voća i povrća, slatkog i slanog, kiselog i ljutog, upakovane u list banane ili u neki drugi egzotični sastojak…

"Ovaj poziv nije nimalo lak, posebno ako se uzme u obzir da radni dan traje i po 13 sati. Osim ličnog napretka, najveći uspeh i satisfakcija za dalji rad je zadovoljan gost, koji vam se stalno vraća. To je postalo imperativ u ovom poslu. Danas je to posebno važno, jer je konkurencija na tržištu velika, pa se morate boriti za svakog ponaosob… Činjenica je i da su gosti postali izbirljiviji, zahtevniji, ukusi su različiti… Zato nema većeg priznanja za kuvara nego kada gost pohvali jelo, te kada dođe sledeći put u vaš restoran i zahteva da mu lično vi pripremate jelo."

Po svemu sudeći, Rusi su otvoreniji kada je reč o prihvatanju novih trendova u kulinarstvu.

"U Srbiju ne odlazim često, zato ne mogu pouzdano da kažem koliko su se stvari promenile. Može se reći da su od stranih kuhinja naši ljudi prihvatili italijansku i francusku, eventualno kinesku… Tek mali procenat njih je spreman da okusi nešto zaista novo. Rusija, konkretno Moskva, je veliko tržište na kojem možete isprobati sve svetske kuhinje. Prava najezda je japanskih, odnosno, suši restorana, imate srpske, grčke, italijanske, francuske, libijske, marokanske kuhinje… Imajući u vidu bogatiju ponudu i veću mogućnost izbora, Rusi su postali izbirljiviji, ali i spremniji da isprobaju neke nove ukuse. Prosečan Srbin će iz kafane izaći zadovoljan samo ako je porcija bila obilata i manje će voditi računa o detaljima, dok se u Rusiji više prate svetski trendovi: služe se manje porcije, ali lepo dekorisane…"

Ipak, po Duškovim rečima, ono što je zajedničko Srbima i Rusima jeste to što i jedni i drugi vole dugo da sede za kafanskim stolom, da drže duge besede, da uživaju u hrani, piću i dobroj muzici.

"Restoran je oduvek bilo mesto na kome će ljudi ne samo dobro pojesti i popiti već mesto gde će se opustiti i sebi dati oduška. Zahvaljujući finansijskoj moći Rusi sebi često mogu da dozvole odlazak u restoran, na porodičan ili poslovan ručak. Nažalost, u Srbiji većina njih nema takve mogućnosti… U Moskvi je uobičajeno da zaposlen čovek sam uđe u restoran, nešto prezalogaji i ide dalje ili da priređuje razna slavlja i bankete za uži ili širi krug prijatelja…"

Ipak, najveća čast za svakog kuvara je kad ga gost pozove u salu. Neretko Dušku se dešavalo da ga u sali dočekaju burni aplauzi, ovacije i bogata nagrada – bakšiš od nekoliko stotina dolara.
"Rusi su galantni gosti i umeju da nagrade ne samo konobara za dobru uslugu, već i kuvara lično. Mislim da ta praksa u Srbiji još nije počela… Naravno, taj novac uvek podelim sa kolegama iz kuhinje. Mi smo tim, i svako od nas daje svoj doprinos."