Uprkos najavama kosovskih zvaničnika da je u planu da vlada ove godine podnese formalan zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, pojedini sagovornici Radio Slobodne Evrope u Briselu koji ne žele javno da govore, kažu da „ne vide realnu mogućnost da zahtev Kosova za članstvo prođe u Savetu”.
Evropska komisija, izvršno telo EU koje ima ulogu u analizi i preporuci procesa proširenja, ali ne i u donošenju odluka, odbila je direktno da odgovori na pitanje kako bi postupili da Kosovo podnese zahtev za članstvo.
U odgovoru koji je poslat u ime Evropske komisije, Ana Pisonero, portparolka za pitanja susedstva i proširenja, rekla je: „Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu. EU nastavlja da podržava približavanje Kosova EU, počevši od primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova, koji je stupio na snagu 2016. Evropski put Kosova takođe zavisi od normalizacije odnosa sa Srbijom”.
Ona je dodala da je Ugovor o Evropskoj uniji (član 49) jasan u pogledu kriterijuma i procedura za podnošenje zahteva za članstvo u EU, uključujući i činjenicu da se prijave podležu jednoglasnoj odluci Saveta.
Povodom odnosa prema statusu Kosova, ova portparolka je ponovila da je „Evropska komisija neutralna“.
U slučaju zahteva Kosova za članstvo u EU biće mnogo teže prevazići veto država koje ga nisu priznale, jer se u takozvanim „Kopenhaškim kriterijumima“ pominje naziv „država“.
Diplomate sumnjaju da ne postoje formalni uslovi za dobijanje statusa kandidata, jer Kosovo za EU ne ispunjava kriterijume da bude „država“, a odluke o statusu kandidata usvajaju jednoglasno sve države u Savetu.
Obično se zahtev za članstvo zemlje koja ima za cilj integraciju u EU podnosi zemlji koja rotira predsedavajuće EU. Ako Kosovo to uradi 2022. godine, onda to mora ili da preda Francuskoj do kraja juna, ili Češkoj, koja u drugoj polovini ove godine preuzima rotirajuće predsedavanje EU.
Ta država se potom konsultuje sa ostalim državama članicama, a ako se tako složi, Savet daje zadatak Evropskoj komisiji da pripremi mišljenje o tome da li su ispunjeni uslovi za status kandidata i otpočne pristupne pregovore. Nakon mišljenja Komisije i saglasnosti Evropskog parlamenta, Savet odlučuje o svakom koraku procesa pristupanja.
Faza pregovora, koja podrazumeva otvaranje ili zatvaranje pojedinih poglavlja, je faza „međuvladinih“ odnosa. Stoga se čak i sastanci na kojima se otvaraju ili zatvaraju pregovori, otvaraju ili zatvaraju određena poglavlja ili blokovi poglavlja, nazivaju „međuvladine konferencije”.
Neke diplomate u Briselu citiraju nedavni slučaj sa Severnom Makedonijom kako bi opisali koliko je teško postići konsenzus u procesu proširenja. Dovoljna je jedna država članica, u ovom slučaju Bugarska, da iz bilo kog razloga ne da saglasnost, da blokira odluku. Dakle, pregovori o članstvu nisu počeli iako su se sve ostale zemlje složile da su svi uslovi ispunjeni.
Trenutno, kako podsećaju, postoje samo tri zemlje kandidata, koje formalno pregovaraju za članstvo u Evropskoj uniji, a to su Srbija, Turska i Crna Gora. Albanija i Severna Makedonija imaju status zemlje kandidata, ali pregovori nisu počeli.
Bosna i Hercegovina je podnela zahtev za članstvo, ali Evropska komisija još nije dala pozitivno mišljenje o ispunjavanju uslova za dodelu statusa kandidata ovoj zemlji.
Jedino se za Kosovo kaže da ima „evropsku perspektivu“ , a još nisu ni podneli zahtev za članstvo.
