Srbija je pod pritiskom i Zapada i Rusije, ocenjuje britanska agencija Rojters u analizi uoči Samita NATO, a u svetlu ocena francuskog predsednika Emanuela Makrona o potrebi jačanja Sevrnoatlantske alijanse.
Makron je od oktobra dovodio u pitanje efikasnost NATO, privremeno zaustavio proširenje EU i pozvao na novi „strateški odnos“ sa Rusijom, a Rojters ocenjuje da veliki broj država ima razloga da obrati pažnju na njegov diplomatski stil „razdrmavanja“, ali da će samo nekoliko njih njegove reči osetiti konkretnije od Srbije.
Za Beograd, kako navodi, svako povlačenje Evrope ili NATO moglo bi da otvori prostor Rusiji da popuni prazninu, imajući u vidu bliske političke, vojne i ekonomske odnose Moskve i Srbije.
To će verovatno, dodaje agencija, biti razmatrano na samitu NATO lidera, koji će se sledeće nedelje okupiti u Londonu kako bi razgovarali o budućnosti njihovog vojnog saveza „pošto se Balkan, poput Baltika, može smatrati pregradom protiv uticaja Moskve“.
Rojters citira saradnika u Atlantskom savetu i stručnjaka za ruski uticaj Dimitra Bečeva da ako Zapad prestane da se angažuje i prepusti region onda će Rusija imati mnogo prilika da iskoristi situaciju. S druge strane, ako se Srbija pridruži EU, Bečev kaže da bi mogla da nalikuje Kipru i Mađarskoj, članicama EU koje imaju bliske odnose sa Moskvom.
„Srbija će biti slaba ili proruska ako završi u EU, što nije loš ishod ni za Rusiju“, tvrdi on.
Rojters podseća i da je Makron odbio da da zeleno svetlo Albaniji i Severnoj Makedoniji za otvaranje pristupnih pregovora i ocenjuje da, iako je Srbija već započela pregovore o članstvu, sada oseća posledice Makronovog odbijanja da otvori vrata drugima u EU.
Srbija kao „ruski pijun u velikoj igri sa Zapadom“
Prenosi i da bivši vojni diplomata i član beogradskog Centra za spoljnu politiku Milan Karagaća ne smatra da Rusija ima velike planove da strateški iskoristi Srbiju, ali da je vidi kao „pijuna u svojoj velikoj igri sa Zapadom“.
Srbija je, napominje agencija, posvećena vojnoj neutralnosti, iako su se skoro sve susedne zemlje pridružile NATO ili planiraju da to učine. Napominje da je Srbija članica NATO „partnerstva za mir“ i da učestvuje u NATO vežbama, ali ukazuje na odnose srpske i ruske vojske i tehnologiju koju Moskva obezbeđuje Srbiji.
Rojters prenosi i navode analitičara da EU smatra da većina problema leži u, kako tvrdi Unija, slaboj vladavini prava u Srbiji.
– Ono što je zabrinjavajuće za EU nije toliko Rusija, već okolnosti koje omogućavaju Rusiji da ima uticaj – nedostatak vladavine prava, nedostatak odgovornosti, zarobljivanje države, korupcija – tvrdi Bečev.
Rojters ocenjuje i da, iako Moskva nema novca kako bi parirala Kini ili EU za troškove i ulaganja u regionu, ona ima značajan uticaj. U tom kontekstu pominje Turski tok koji, kako navodi, čini Srbiju „klučnom karikom“ u energetskom gasovodu EU i poredi našu zemljom sa ulogom Ukrajine kao posrednika u snadbevanju gasom EU pre sukoba sa Moskvom.
