Istoričar Dejan Ristić izjavio je večeras da uspeh njegovih knjiga o istorijskim mitovima i zabludama uliva poverenje da ljudi žele da obogate svoje znanje.
Na promociji knjiga „Mitovi srpske istorije“, „Zablude srpske istorije“, „Legende svetske istorije“ i „Nestvarni“ u Kolarčevoj zadužbini Ristić je podsetio da istorija nije stvar vere nego poznavanja činjenica.
Ristić je rekao da su njegove knjige nastale na tradiciji srpskih istoričara od 19. veka nadalje koji su pisali popularne knjige namenjene sunarodnicima u želji da im jednostavnije od naučnih radova rastumače određene dileme i nepoznanice.
Primetivši da „imamo neobičnu sposobnost da stvari banalizujemo i nekritički preuzimamo“, Ristić je rekao da nauku treba sačuvati od mitomanije i da u njegovim knjigama čitaoci neće naći ništa što nauka ne zna.
Podsetio je da se često pominje kako je Stefan Nemanja jeo viljuškom, a car Fridrih Barbarosa prstima 1189. godine u Nišu, iako nijedan izvor to ne pominje.
– Zašto se sreće sa najmoćnijim hrišćanskim vladarom? Nas zanima da li su korišćene viljuške. U nemačkim izvorima se ne pominje escajg već da je car bio impresioniran obiljem hrane i da su prvi put probali meso morske foke – podsetio je Ristić.
Prema njegovim rečima, bitnije je i da je Barbarosa bio impresioniran Nemanjinim obrazovanjem i dvorom u Nišu i da su komunicirali bez posrednika, a može se zaključiti na latinskom jeziku.
Ristić je rekao da kod nas postoje pojedinci koji svesno zloupotrebljavaju činjenice i da su viljuške jedan od primera kako smo „kontaminirani mitomanijom koja potpuno zamagljuje slavnu prošlost srpskog naroda“.
Vlasnik izdavačke kuće Vukotić medija Manojlo Vukotić je rekao da su za četiri godine izdali četiri Ristićeve knjige, od kojih su prve tri prodate u tiražu većem od 20.000 primeraka.
Naglasivši da su „Mitovi srpske istorije“ imali najveći tiraž sa više od 13.000 primeraka, Vukotić je rekao da su Ristić i izdavač tom prvom knjigom znali da su zagazili na neispitan teren i minsko polje.
– Lakovernim Srbima je valjalo protrljati oči, diskretno im saopštiti da sve ono što su učili iz šarenih udžbenika nije baš tačna srpska istorija – rekao je Vukotić.
Prema njegovim rečima, važno je bilo pokazati ko je sve to i zašto dodao, a Ristić je veštinom mađioničara sve efektno razlučio trezvenom čitaocu.
Govoreći o primerima Ristićevog poznavanja činjenica, Vukotić je podsetio da on, između ostalog, pokazuje kako kraljica Jelena nije bila Anžujska i da Vinston Čerčil nikad nije bio u Beogradu, te da ga „nije šamarao u kafani poručnik Tankosić“.
– Najnovije delo “Nestvarni“ lepšavo, čisto pripovedački otkriva ko su Ivan Kosančić, Marko Kraljević, Jug Bogdan i ostale legendarne ličnosti – napomenuo je Vukotić.
Istoričarka umetnosti Jelena Erdeljan je istakla da je Ristić svojim pisanjem vratio „akribičnost, svojstvo da vidimo tačno šta je bilo, da ne prepričavamo jednu te istu priču koja ne može da slovi kao istorijska činjenica“.
Istakavši da je problem kad mitovi postanu ono na čemu se zasniva nastava, Erdeljan je naglasila da je dobro što su Ristićeve knjige dostupne svima, uključujući i stručnjake.
Istoričar Vlada Stanković je primetio da svi narodi imaju mitove, ali da je problematično kad postanu deo istorijske nauke.
Stanković je ocenio da su Ristićeve knjige izuzetno vredne jer objašnjavaju brojne zablude poput tobožnjeg drugog krunisanja Stefana Prvovenčanog kog je, nakon dobijene krune od pape iz Rima, izvršio i arhiepiskop Sava.
– To nije bilo moguće jer su znali šta rade. Znali su u kom svetu žive, šta mogu i ne mogu da rade. Poražavajuće je da takvim izuzetnim ljudima pripisujemo stavove koji su nemogući – istakao je Stanković.
