Najavljena srpska rezolucija o Srebrenici podelila je domaću političku javnost i pokazala da je taj dokument još uvek na dugom štapu, pa je i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović juče bila primorana da najavu usvajanja u parlamentu iz februara preseli u prve dane marta.
Usvajanje ovakvog dokumenta je, prema saznanjima "Vesti" u diplomatskim izvorima, sugerisano iz Brisela, sa obrazloženjem da bi rezolucijom, nalik onoj koju je pre godinu dana usvojio Evropski parlament, Srbija pokazala spremnost da na "evropskom putu ide do kraja po pitanju ratnih zločina".
Naš izvor podseća da je šef države Boris Tadić pre mesec dana i najavio rezoluciju o Srebrenici kao "obavezu prema Haškom tribunalu" i otkriva da je sa tom izjavom Tadić izašao upravo posle signala EU.
– Pošto će ocena saradnje sa Hagom biti ključ daljih integracija u EU, a uslov da se Ratko Mladić nađe pred tim sudom nije ispunjen, Srbiji je savetovano da pribegne ovakvom institucionalnom potezu – kaže on.
Međutim, u namerama vlasti da dokument dobije širi konsenzus kao prepreka su se ispostavila pitanja treba li usvojiti jednu ili dve rezolucije o osudi, ne samo srebreničkih već i svih drugih zločina, kao i da li uvrstiti u tekst termin "zločin" ili "genocid".
Tekst, prema objašnjenjima čelnice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović nije usvojen kako je prvobitno najavljeno, jer "nije realno da se za tako kratko vreme nađe u parlamentu".
– Poslaničke grupe aktivno rade na tom tekstu i mada još ne postoji inicijativa 84 poslanika, koliko je potrebno za zakazivanje vanredne sednice, očekujem njeno usvajanje početkom marta – rekla je ona i dodala da će februar proteći u konsultacijama, kako bi za nju glasalo više od neophodnih 126 poslanika.
