U Velikoj Britaniji započet je rad na jednom od najambicioznijih i najkontroverznijih naučnih projekata u oblasti genetike – stvaranju veštačkog ljudskog genoma od nule, što je, prema oceni stručnjaka, prvi takav poduhvat u svetu.
Ovaj projekat, koji do sada nije bio moguć zbog etičkih i društvenih zabrinutosti, uključujući strah od nastanka tzv. „dizajniranih beba“ i nepredvidivih posledica po buduće generacije sada dobija podršku najuglednije britanske fondacije Wellcome Trust, koja je za početak rada obezbedila deset miliona funti, piše danas Bi-Bi-Si.
Jedan od naučnika uključenih u projekat, dr Džulijan Sejl iz Laboratorije molekularne biologije Medicinskog istraživačkog saveta u Kembridžu, izjavio je za Bi-Bi-Si da je reč o velikom koraku u biologiji.
„Cilj je razvijanje terapija koje će omogućiti zdravije starenje, smanjenu učestalost bolesti i regeneraciju oštećenih organa, poput jetre, srca, pa čak i imunog sistema“, rekao je doktor Sejl.
Projekat, nazvan „Sintetički ljudski genom“, deo je šire inicijative koja se razvija 25 godina nakon završetka Humanog genoma, velikog međunarodnog poduhvata koji je omogućio „čitanje“ kompletnog ljudskog DNK zapisa.
Za razliku od tadašnjeg rada, nova faza podrazumeva stvaranje DNK sekvenci potpuno od nule, molekul po molekul, uz cilj da se jednog dana izgradi čitav ljudski hromozom.
Direktor instituta Velkom Sanger, profesor Metju Herls, rekao je da će projekat omogućiti proveru kako DNK zaista funkcioniše, što je do sada bilo moguće samo kroz modifikaciju postojećeg genetskog materijala.
Ipak, projekat je izazvao zabrinutost stručne i šire javnosti, a kritičari upozoravaju da bi tehnologija mogla biti zloupotrebljena – od pokušaja stvaranja unapređenih ljudi, do razvoja biološkog oružja.
Slično upozorenje izneo je i profesor Bil Ernšo sa Univerziteta u Edinburgu, ističući da „ako neka organizacija ima pristup neophodnoj opremi, gotovo je nemoguće sprečiti ih da sintetizuju šta god žele“.
Pitanje vlasništva nad eventualno stvorenim veštačkim biološkim jedinicama, kao i nad podacima koji iz toga proisteknu, takođe je predmet rasprave.
„Smatramo da je bolje razvijati ovu tehnologiju odgovorno, uz otvorenu raspravu o etičkim i moralnim pitanjima, nego prepustiti njen razvoj bez kontrole“, zaključio je doktor Tom Kolins iz fondacije Wellcome.
