Najvažnije za građane i privredu je to da će Narodna banka Srbije u budućnosti nastaviti da vodi predvidivu i kredibilnu monetarnu politiku, u čijem fokusu se već godinama nalazi očuvanje sveukupne stabilnosti, kako stabilnosti cena i finansijskog sistema, tako i neophodne relativne stabilnosti deviznog kursa, kaže Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije.
U razgovoru za „Vesti“ istakla je značaj uvođenja domaće DinaCard kartice na tržište, govorila je o olakšicama banaka prilikom uzimanja stambenih kredita, kao i o inflaciji, koja će se vratiti u donju polovinu ciljanog raspona u toku 2022. godine. Kazala je da su devizne rezerve najviše od kada se prate, dodavši da su rezerve u zlatu povećane za dva i po puta u odnosu na kraj 2012. godine.
Kurs dinara je već duže vreme stabilan. Kako jaka domaća valuta utiče na izvoz?
– Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije, postignuta je relativna stabilnost kursa dinara prema evru koja se održava već više od devet godina. Ukoliko je nešto stabilno u dužem vremenskom periodu, to znači da je fundamentalno na nivou koji je tržišno određen kao realističan, na kojem i treba da se nalazi. Opšte poznata je činjenica, koju i mi stalno ističemo, da se izvoz ne stimuliše kursom, posebno u ekonomijama sa povećanim stepenom evroizacije već strukturnim politikama. Izvoz se na dug rok podstiče prevashodno onako kako to naša zemlja i radi godinama unazad – izgradnjom izvoznih kapaciteta i uključivanjem u globalne proizvodne i uslužne lance. Za sve to je neophodna stabilnost u svakom pogledu – stabilnost cena, finansijska, fiskalna i politička stabilnost. U otvorenoj ekonomiji poput naše, preduslov sveukupne stabilnosti i rasta poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja je stabilnost deviznog kursa.
Devizne rezerve su na kraju avgusta bile veće od 15,5 milijardi evra, što je najviši nivo od 2000. Šta je doprinelo tome?
– Bruto devizne rezerve NBS bile su na kraju septembra na rekordno visokom nivou od kada se prate i iznosile su 16,8 milijardi evra. U prethodnih pet godina, od kada se, kao rezultat poboljšanih makroekonomskih performansi naše zemlje beleže strukturni aprecijacijski pritisci glavni izvor povećanja deviznih rezervi bile su intervencije NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu. To je najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze. U tom periodu putem intervencija kupljeno je 4,7 milijardi evra u neto iznosu. Rezerve su najvećim delom korišćene na neto razduživanje države po osnovu kredita i hartija od vrednosti.
Lideri smo u regionu po zlatnim rezervama. Koliko to doprinosi finansijskoj sigurnosti?
– Srbija raspolaže sa 36,9 tona zlata, što je skoro dva i po puta više nego krajem 2012. godine kada smo imali 15,3 tone zlata. Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ, a neke zemlje, poput Hrvatske, su tokom prethodnog perioda prodale sve svoje rezerve zlata. Zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, i to naročito dolazi do izražaja u periodima krize i neizvesnosti. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja, a i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Iz ugla upravljanja deviznim rezervama, zlato se kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi, čime se ojačava finansijska stabilnost zemlje.
Dogodine pad inflacije
Tokom pandemije korona virusa NBS je bila prvo utočište, jer je kroz brojne mere podržala građane i privredu da lakše prebrode krizu? Šta građani sada mogu da očekuju u tom pravcu?
– NBS jeste bila prva ekonomska institucija u zemlji, a takođe i jedna od prvih centralnih banaka u regionu koja je reagovala na pandemiju donošenjem konkretnih mera. Najvažnije za građane i privredu je to da će NBS i u budućnosti nastaviti da vodi predvidivu i kredibilnu monetarnu politiku, u čijem fokusu se već godinama nalazi očuvanje sveukupne stabilnosti – kako stabilnosti cena i finansijskog sistema, tako i neophodne relativne stabilnosti deviznog kursa. To znači da naši građani i privreda mogu da očekuju podsticajni poslovni ambijent i kreiranje novih radnih mesta, kao osnove za snažan dugoročni privredni rast i dalji rast životnog standarda naših građana.
Globalna dešavanja uticala su na rast inflacije. Kako možemo da se borimo protiv toga?
– Prema našoj oceni, trenutni rast inflacije je pod uticajem privremenih faktora i najvećim delom je posledica niske baze iz prošle godine, kao i globalnih kretanja na strani ponude – pre svega izlaska svetske ekonomije iz pandemije. Očekujemo da će se inflacija još nekoliko meseci zadržati iznad gornje granice ciljanog raspona, što je slučaj i u drugim zemljama, posle čega će se vratiti u donju polovinu ciljanog raspona u toku 2022. godine. Pažljivo odmeravamo reakciju monetarne politike na privremeno višu inflaciju, preduzeli smo i prve korake ka pooštravanju monetarnih uslova, ali imamo dovoljno prostora da reagujemo i snažnije ukoliko se pokaže da ovaj efekat iz međunarodnog okruženja može biti i trajnijeg karaktera.
Lakši put do stana
Preporuku NBS da se za stambene kredite smanji učešće sa 20 na 10 odsto prihvatila je Banka Poštanska štedionica, da li se još neka banka odlučila za smanjenje učešća?
– Tokom 2020. godine preduzeli smo više aktivnosti kojima su stvoreni preduslovi za olakšan pristup građana stambenim kreditima. U konkretnom slučaju nije reč o privremenoj meri, već o trajnom sistemskom rešenju, tako da banke ovu regulatornu mogućnost mogu da iskoriste i u narednom periodu i uvrste ovakve kredite u svoju ponudu. Najmanje sedam banaka je već uvrstilo ovu olakšicu u svoju redovnu ponudu, a očekujemo da će se zahvaljujući obezbeđenim podsticajima taj broj povećavati. To će doprineti daljem rastu kreditne aktivnosti, a time i privredne aktivnosti, konkretnije građevinske industrije, putem bržeg obrta sredstava.
Višestruka korist od DinaCard
Koliko je važno to što je stranim karticama omogućen ravnopravan tretman? Koliko je značajno što je dina kartica uvedena na tržište?
– Koristi od većeg učešća plaćanja DinaCard karticama ima društvo u celini, svaki trgovac direktno, a svaki korisnik kartica indirektno jer su troškovi DinaCard sistema neuporedivo niži od troškova internacionalnih kartičnih sistema. Za samo pet godina, na ime naknada ka stranim kartičnim sistemima, iz Srbije je „otišlo“ skoro 200 miliona evra. Naknade koje plaćaju banke po osnovu DinaCard kartice su višestruko manje, samim tim je manji i trošak banaka koje one prelivaju na svoje korisnike. Drugi značajan razlog za postojanje DinaCard kartice jeste potreba da se jedan visoko korišćen platni instrument ne oslanja isključivo na infrastrukture koje su u inostranstvu.
