U delu sela Milići, kamenje je sa obe strane puta i duž rečnog korita. Meštanka Zrela Milić, ostala je bez većeg dela dvorišta i garaže.
– Kiša je padala od srede, a u četvrtak je počela da buja Radaljska reka. Krenula je u kuću pa smo podigli stvari na stolice i sklonili se kod komšije, u kuću iznad nas. Pala je noć, ništa se nije videlo, čulo se samo kako voda huči, nešto gruva, drobi i tutnji pored kuća. Mislila sam da će nam potkopati temelje i odneto celu kuću. Kada je svanulo nisam mogla da verujem očima. Gomila stenja i kamenja na sve strane – pokazuje Zrela otkinut podzid.
I most pod stenjemMilorad Milić priča da za svojih 79 godina ovako nešto nije zapamtio, ni on ni drugi. Kada je pravio betonski most korito je bilo duboko tri metra, a sada ga više nema. |
Kroz dvorište Dragana Đokića projurila je voda i oštetila mu dve kuće.
– Bujica je odnela sušaru, šupu i betonsku podzidu. Uz pomoć komšija izbacujem mulj i pokušavam ovo da sredim. Voda je plavila i ranije, ali nikada nije bila ovolika – govori Dragan, ali ne prestaje da radi i izbacuje mulj.
Došao je da pomogne i Miloš Milić iz Radaljske Banje. Voda je odnela prilaz njegove kuće, a na dva metra od praga pojavilo se klizište.
– Mislim da je voda donela barem oko 50.000 kubika kamena. Kamenolom postoji godinama, ali niko nije uradio zaštitne betonske gabinjone koje sprečavaju odnošenje materijala. Problem su i mostovi koji su neplanski pravljeni. Imam sedam članova porodice, dva mala deteta u kući, i niko nam nije doneo ni flašu vode. Mogu da kupim vodu, ali neko treba da pokaže brigu za ovaj narod. Sami sređujemo, da smo čekali opštinu da nas organizuje još ne bismo ništa započeli – kaže Miloš.
Dragica Milić je sa decom Ivanom (13) i Milicom (11), tri dana bila odsečena, jer je bujica stenama zatrpala betonski most, njenu jedinu vezu sa drugom obalom i seoskim putem.
– Sa decom sam spasavala šta sam mogla. Kokoške sam podigla na tavan, a mi smo se sklonili kod komšije na uzvišenju. Bujica mi je prošla kroz dvorište, odnela baštu, ogradu, podzid i put pored kuće kojim idemo do mostića. Tamo dole je komšija imao njivu pod kukuruzom od koje više nema ništa, tu je sada samo kamen. Tri dana nisam spavala, a najteže mi je što niko iz opštine ili mesne zajednice nije privirio u dvorište. Ma samo da pitaju kako smo, kolika je šteta – ogorčeno stoji Dragica na stenama u dvorištu.
U školu od ponedeljkaTeška mehanizacija je angažovana i uklanja stenje. Put je prohodan ka Radaljskoj Banji. Voda je još kidala asfalt, odvaljivala obale, lomila stabla i betonske bandere koje sada leže u vodi. Meštani se nadaju da će u ponedeljak deca krenuti u školu, ali ne znaju kada će Radalj biti otrpan od naslaga granita. |
