Nakon letnjeg raspusta školska dvorišta u srpskim školama u Melburnu su se ponovo ispunila dečijom grajom u subotu, 3. februara.
I dok su dugogodišnji đaci ugledavši svoje vršnjake i drugare krenuli odmah u igru ili priču, dotle su predškolci i prvačići stidljivo s roditeljima koračali školskim dvorištem, još zbunjeni zbog polaska u školu.
Iako su vatreno krštenje već imali početkom prošle nedelje u engleskim školama, dolazak u srpsku školu, bilo da je u Sent Albansu (sada u Springsajdu), Branzviku, ili u Kizborou, bio je još jedan izazov za ove đake.
Međutim, u dvorištu Srpske škole, Vuk Stefanović Karadžić Kizboro, obrela su se i deca koja do sada nikada nisu dolazila da uče srpski jezik, a poneki od njih ni ne znaju reč srpskog, pa iako imaju devet ili 12 godina izgledalo je da su još zabrinutiji nego najmlađi.
Ali, kao i na svakom početku školske godine tu su se našle vredne i nasmejane učiteljice da im odagnaju svaku sumnju u pogledu učenja srpskog jezika uveravajući ih da će uspeti da savladaju svo gradivo, a da će se sa svojim srpskim vršnjacima divno zabavljati i družiti.
– Ana samo što je krenula u petak na folklor i mnogo joj se dopalo i rešila je odmah da želi i da zna srpski jezik. Nadam se da nije problem da sad krene u školu iako ne govori srpski? – pita jedna od majki, na šta joj učiteljica odgovara da nije problem, da škola ima iskustva sa đacima koji ne znaju srpski, ali žele da ga nauče.
Upravo ova reakcija je izazvala osmeh i kod jedne i druge, a mama je kćerki napomenula da će ovo biti odlična prilika da upozna i nove prijatelje i to upravo Srbe.
I zaista, želje roditelja je da njihova deca savladaju osnove srpskog jezika, posebno što bake i dece ove dece ne govore tečno engleski i radije ili isključivo koriste srpski jezik u razgovoru. Sem toga, kako su neki roditelji istakli, ovo je prilika da se upoznaju i sa svojim jezikom i kulturom, i da imaju konekcije sa svojim narodom iako se nalaze daleko, na Petom kontinentu.
– Ono što je sigurno, svi se u ovoj školi opismene i nauče da pišu i čitaju ćirilicu – istakla je u razgovoru sa roditeljima Nada Miljanić, direktorka ove škole.
Roditelji novih učenika su zajedno sa đacima pre početka nastave obišli školu i upoznali su se sa učiteljicama, a nakon što su đaci podeljeni u odeljenja krenuli su za svojim učiteljicama u učionice.
– Deca su na kraju heroji dana, jer ustaju i šesti dan i ponovo idu u školu iako to možda i nije uvek lako. To je sada već treća generacija Srba u Australiji, koja uči srpski jezik i upravo su oni ti koji će ga sačuvati. Zato sam mojim đacima čestitala na tome i mislim da je doprlo do svih đaka – priča za Vesti direktorka Miljanić.
Prema njenim rečima, škola je imala bolji odziv prvog dana upisa nego inače, i ne samo da je upisala nove đake predškolce i prvake, nego i đake starijih razreda.
– To je zaista pozitivno, a sem toga upis traje celi februar, tako da sam sigurna da ćemo i ove godine imati preko 100 đaka podeljena u četiri razreda. Naravno, svaki učenik koji je raspoložen može da nam se priključi bilo kad u toku godine – ističe direktorka ove škole.
Direktorka Miljanić je mišljenja da je u velikoj meri pri ovogodišnjem upisu pomoglo i to što je škola dobila zvaničnu akreditaciju Ministarstva prosvete Republike Srbije, tako da od ove školske godine đaci će učiti i po programu za srpske škole u dijaspori.
– Mnogi roditelji su mi rekli da su izuzetno zadovoljno što smo i mi deo obrazovno vaspitnog sistema Republike Srbije, iako smo ovako daleko od matice. Polovinom školske godine posetiće nas ambasador Srbije u Australiji Nj.E. Rade Stefanović i podeliti đacima knjižice Republike Srbije. Sem toga, ambasador i osoblje u ambasadi je bilo izuzetno predusretljivo i fleksibilno, tako da smo mi posao akreditacije završili u rekordnom roku od dva meseca – naglašava direktorka Nada Miljanić.
Sjajan odziv u severozapadnim delovima grada
Direktorka Srpske škole Vuk Karadžić Springsajd, Tatjana Georgievska je bila izuzetno zadovoljna prvim danom upisa u novu školsku godinu, ističući da već u ovom momentu ima upisanih 110 učenika.
– Trenutno imamo 14 učenika upisanih u Grinzborou, a u Đilongu škola tek kreće tokom ove nedelje, pa ćemo videti kakav ćemo odziv imati tamo – priča zadovoljno direktorka Georgievska.
Iako nije sigurna koji je tačno razlog ovog povećanog broja upisa smatra da je i njihova akcija koja je krenula još u novembru prošle godine dala uspeha.
– Pored toga, mislim da kao da smo se sad probudili posle onih silnih zaključavanja. Ujedno su neki roditelji koji su imali nameru da se odsele za Srbiju ipak odlučili da ostanu, pa su i njihova deca sada krenula.
Ova škola, takođe, očekuje da će raditi po programu Republike Srbije, i ono što im je trenutno poznato to je da im je odobreno šest grupa, a da još uvek čekaju zvanični dopis o akreditaciji.
– Ove godine smo se zaista dobro organizovali, i sam upis je tekao izuzetno glatko. U jednom danu smo dobili i preko 20 novih đaka koji do sada nisu pohađali školu. Tako da je sve bilo super, prosto je bilo divno videti toliko srpske dece na jednom mestu – kaže za Vesti direktorka Georgievska.
