Njegova svetost, patrijarh srpski Porfirije, u Sabornoj crkvi u Beogradu uručio je arhiepiskopu makedonsko-ohridskom Stefanu tomos kojim je SPC i formalno priznala autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi (MPC).
Ovom svečanom činu prethodila je zajednička arhijerejska liturgija u kojoj je sasluživalo desetak vladika SPC i MPC.
– Danas po blagodeti božjoj imamo priliku da ovenčamo jedinstvo koje već postoji među nama, mada je u jednom periodu bilo narušeno. Makedonska crkva, ohridska arhiepiskopija, ima ne samo uslove, nego i potrebu da se organizuje u kontekst autokefalne crkve, te da se ispostavi da je to najbolji način života naših pravoslavnih braće i sestara u Severnoj Makedoniji. Zato ono što smo već realizovali kroz služenje liturgije u Skoplju, danas javno obznanjujemo svima dokumentom koji se zove tomos (priznanje autokefalnosti) – poručio je patrijarh Porfirije i istakao da se na ovaj način Crkva ne deli nego raste zajedno u ljubavi i slozi, a da je na MPC da nađe odgovarajući naziv.
Suze radosnice
Srpski patrijarh je takođe istakao da crkva ne može da bude i nije oružje za ostvarivanje drugih ciljeva. On je naglasio i da ova odluka neće uticati na druga kanonska područja SPC, gde su drugačiji uslovi nego u Severnoj Makedoniji. Dodeli tomosa MPC u hramu Svetog arhangela Mihaila prisustvovao je i veliki broj vernika koji su aplauzom, ali i suzama radosnicama pozdravili ovaj istorijski događaj.
Dejan Mačković (43), srpski diplomata koji je službovao pri Svetoj stolici u Vatikanu ističe da je davanje tomosa veliki dan za pravoslavlje.
– Konačno svi na Balkanu možemo da živimo u pravoslavnom jedinstvu kako je to vekovima bilo. Ovo je veliki dan za srpski i makedonski narod, ali i sve druge narode koji su sastavni deo SPC. Svi se raduju, a aplauzi i suze koje smo videli kod vernika svedočanstvo su da je dugoočekivani događaj i da smo svi zadovoljni što je naš Sabor našao zajedničke reči i dijalog ljubavi sa MPC i čestitamo im – istakao je Mačković.
Duhovna snaga i ljubav
Ljiljana Davidović (67), upravnik biblioteke Fakulteta političkih nauka u penziji, naglašava da davanjem tomosa nije došlo do podela, nego se desio blagosloven čin.
– Veoma sam radosna zato što sam osetila da su naš Sabor i Sinod i patrijarh pokazali ogromnu širinu i duhovnu snagu i ljubav, nematerijalnost u svakom smislu te reči. Dali su odgovor onima koji se tobož brinu o tome da Srbi stalno slabe. Ovim činom smo postali veoma veliki i snažni i pokazali smo kako pravoslavni ljudi treba da se ponašaju i kako SPC treba da oseća svoje sestrinske crkve, svoje delove, da pokaže razumevanje bar delimično koliko je Hristos pokazao došavši u telu da pomogne palom čoveku – istakla je Ljiljana Davidović.
Jednoglasna odluka
Odluka o davanju autokefalnosti makedonskoj crkvi usledila je nakon što je Sinod MPC zatražio od Sinoda SPC dobijanje autonomije, ono što im je pre više od pola veka podareno, ali su odbijali da prihvate.
Nakon toga, na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u maju ove godine, svih 42 episkopa SPC jednoglasno su doneli odluku o priznavanju autokefalnosti MPC. Ovu odluku saopštio je patrijarh Porfirije posle prve zajedničke liturgije MPC i SPC u Skoplju.
Sve po kanonskom pravu
U javnosti je bilo puno nedoumica ko predaje tomos, odnosno omogućava autokefalnost pomesnoj crkvi. U udžbeniku „Crkveno pravo“ Dimše Perića, koji koriste studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i Pravnog fakulteta u Beogradu, navodi se da „jedna autokefalna crkva može vremenom, ako za to postoje kanonski razlozi, da bude podeljena na nekoliko autokefalnih crkava. Takođe, više autokefalnih crkava mogu se stopiti u jednu. Konačnu odluku donosi Sabor arhijereja dotične autokefalne crkve“, navodi Perić i ističe da u jednoj državi bude i više autokefalnih crkava, kao što su u Vizantiji bile tri patrijaršije: Carigradska, Antiohijska i Jerusalimska.
Takođe se ističe da odluku o darivanju tomosa donosi Sabor arhijereja Majke Crkve. Tako je postupljeno vaspostavljanjem Pećke patrijaršije 1920. godine, pošto su prethodno pribavljeni kanonski otpusti za određene eparhije uz saglasnost Carigradske patrijaršije.
Sasluživalo i 11 vladika
Na arhijerejskoj liturgiji koja je prethodila davanju tomosa uz patrijarha Porfirija i arhiepiskopa ohridskog Stefana, ispred makedonske crkve učestvovali su mitropoliti prespansko-pelagonijski Petar, debarsko-kičevski Timotej, povardarski Agatangel, evropski Pimen, kumanovsko-osogovski Grigorij.
Ispred SPC, služili su episkopi zvorničko-tuzlanski Fotije, kruševački David, remezijanski Stefan, toplički i izabrani šabački Jerotej, hvostanski i izabrani zapadnoevropski Justin, izabrani episkop jegarski arhimandrit Nektarije.
Među prisutnim, vladike koje nisu služile bili su mitropolit tetovsko-gostivarski Josif, episkop heraklejski Kliment, episkop marčanski Sava i umirovljeni episkop kanadski Georgija.
