U svom najnovijem saopštenju o monetarnoj politici, Banka državnih rezervi (RBA) je ažurirala svoje ekonomske prognoze, koje objašnjavaju zašto je ovog meseca podigla kamatne stope.
Kao što se očekivalo, banka je dramatično povećala svoje kratkoročne prognoze inflacije kao odgovor na najnovije podatke o indeksu potrošačkih cena iz ABS-a, koji su pokazali da se inflacija ubrzava u septembarskom kvartalu.
To je razlog zbog kojeg RBA očekuje inflaciju od 4,5 odsto do kraja godine, što je povećanje od 0,6 procentnih poena u odnosu na osnovnu meru.
Pored toga se očekuje da će inflacija ostati blizu četiri odsto do sredine sledeće godine, pre nego što se postepeno vrati malo ispod svog ciljanog raspona od dva do tri odsto do kraja 2025.
Ove prognoze su zasnovane na ideji da će sa rastom kamatnih stopa, i preduzeća, i potrošači će smanjiti potrošnju, što će dovesti do pada zarade i pada cena akcija, te je RBA i zato i digla kamatnu stopu na 4,35 odsto.
Ono što je još zanimljivije je pitanje dinamike koja pokreće ovu upornu inflaciju i kako to utiče na slojeve društva koji snose najveće troškove.
– Rast proizvodnje u ovoj godini imao je nešto veći zamah nego što se očekivalo pre tri meseca, što je delom rezultat većeg rasta stanovništva nego što se očekivalo, kao i veće snage rasta privatnih i javnih investicija – navodi se iz centralne banke.
Očekuje se da će poslovne investicije i javna tražnja nastaviti da doprinose rastu proizvodnje u narednim kvartalima, uz podršku snažnog rasta stanovništva, ublažavanja ograničenja ponude i velikog niza projekata, uključujući i javnu infrastrukturu.
Komonvelt banka je primetila kadrovska i materijalna ograničenja koja koče i povećavaju troškove mnogih javnih i privatnih infrastrukturnih projekata, posebno u oblasti transporta i obnovljive energije, a MMF je nedavno pozvao da se neki od ovih javnih projekata odlože kako bi se zadovoljila potražnja trenutno van ekonomije.
Populacioni element, zaključuje RBA, generalno ne doprinosi inflacionim pritiscima.
– Efekti ponude i potražnje zbog snažnijeg rasta stanovništva od očekivanog, izgleda da su u zbiru grubo nadoknadili, dok su u određenim sektorima, kao što je ugostiteljstvo, pomogli da se ublaži nedostatak radne snage – tvrdi RBA, i dodaje da je ovo pomoglo da se obuzdaju pritisci na plate u nekim pogođenim industrijama i geografskim oblastima, iako povećana migracija nije materijalno uticala na rast ukupnih plata.
Međutim, ako povećani rast stanovništva nije u velikoj meri uticao na rast zarada, nejasno je kako to ne doprinosi inflaciji, s obzirom na zapažanja na drugom mestu u saopštenju RBA.
– Radno sposobno stanovništvo Australije poraslo je za 2,8 odsto tokom godine do septembra. Ovo je bila najjača stopa rasta radno sposobnog stanovništva od kada su počela beleženja u februaru 1979. godine – navodi se u izveštaju.
Prema RBA, ovo je podržalo potražnju za proizvodima australijskih preduzeća. Konkretno, ukupna potrošnja je podržana snažnim rastom međunarodnih studenata i turista tokom prošle godine. Ovo uključuje veliki doprinos kineskih turista i studenata od početka 2023. godine, uprkos usporavanju ekonomskog oporavka u Kini.
Prevedeno iz ekonomskog žargona, više ljudi znači veću potražnju, čak i ako svaka osoba smanjuje svoju individualnu potrošnju, a ta ukupna potražnja određuje da li preduzeća mogu da prenesu povećanje troškova, a potencijalno da čak i dodaju za malo veću profitnu maržu.
I još direktnije, iznenadni porast stanovništva je ključni faktor koji utiče na rekordno niske stope slobodnih kuća za iznajmljivanje i najveće povećanje stanarine u decenijama.
Podsticaj na strani ponude ublažava inflaciju tako što obezbeđuje adekvatnu ponudu proizvoda i usluga kako bi se zadovoljila potražnja, ali isto tako, u smislu da poslodavci ne moraju dalje da dižu cenu rada, kao što bi morali da je radnika manje.
Dalji pad prihoda u domaćinstvima
Zbog kombinacije tvrdoglavo visoke inflacije i relativno slabog rasta prihoda, RBA sada očekuje da će realni raspoloživi prihod domaćinstava, ključna mera životnog standarda, nastaviti naglo da pada do druge polovine sledeće godine.
Dakle, iako se čini da poslovnom sektoru, generalno gledano, ide dobro, čini se da će radno sposobna domaćinstva nastaviti da obavljaju teške poslove na obuzdavanju inflacije kroz veće otplate kamata, smanjenje njihove individualne potrošnje i pad realnih plata za koji se očekuje da će se nastaviti do sredine sledeće godine.
Smanjenje stope u 2024?
Šef australijske ekonomije u Komonvelt banci, Geret Erd očekuje da će do prvog smanjenja kamatne stope doći u septembru 2024, sa još dva do kraja sledeće godine, čime će se gotovinska stopa vratiti na 3,6 odsto, pre još tri smanjenja početkom 2025.
– Ako rast stanovništva ostane povišen ili potrošnja ojača zbog rasta cena stanova, to bi moglo da oteža posao RBA vraćanja inflacije na cilj – upozorio je on.
Ujedno smatra da fiskalna politika ključni izvor neizvesnosti. Svako popuštanje fiskalne politike na državnom ili saveznom nivou bi izvršilo pritisak na povećanje potražnje, a time i inflaciju.
