Zvaničnici i ljudi iz celog političkog spektra Australije izrazili su saučešće zbog smrti kraljice Elizabete Druge, britanskog monarha sa najdužim stažom. Premijer Entoni Albaneze je dao saopštenje u petak ujutro, nakon vesti o njenoj smrti koje su se pojavile preko noći, izražavajući saučešće.
– Australijska srca se obraćaju narodu Ujedinjenog Kraljevstva koji danas tuguje, znajući da će osećati da su izgubili deo onoga što čini njihovu naciju celom. Ovo je vreme žalosti za ljude u Britaniji, širom Komonvelta i, zaista, širom sveta. Kraljica Elizabeta Druga je bila apsolutna inspiracija – rekao je premijer prilikom polaganja venaca u Parlamentu u Kanberi.
Albaneze je razgovarao i sa britanskom premijerkom Liz Tras o „dubini žalosti koja se dešava u Ujedinjenom Kraljevstvu“ i preneo tugu Australije.
Met Tisltvejt, pomoćnik republičkog ministra, rekao je da je „šokiran i tužan“ smrću Njenog veličanstva.
– Njen život je bio posvećen služenju drugima. Odajemo počast njenoj saosećajnosti, snazi i otpornosti tokom sedam decenija služenja – rekao je Tisltvejt.
Adam Band, lider Zelenih, putem Tvitera je izrazio saučešće i rekao da je u mislima s porodicom preminule kraljice i svima koji su je voleli.
– Sada Australija mora da ide napred. Potreban nam je sporazum sa starosedeocima Australije i treba da postanemo republika – napisao je Band.
Lider opozicije Piter Daton je rekao da nikada u modernoj istoriji nije postojao dostojanstveniji monarh, savesniji vođa ili savesniji čovek od Njenog veličanstva kraljice Elizabete Druge. Premijeri i šefovi različitih država i teritorija Australije takođe su izjavili saučešće i dali svoje izjave povodom kraljičine smrti.
Premijer Albaneze je primetio da je kraljičina prva poseta Australiji, u martu 1954, bila najveći pojedinačni događaj ikada organizovan u Australiji i da ostaje odlučujući trenutak u istoriji australijske nacije.
– Ispostavilo se da je oko sedam miliona Australijanaca, ili 70 odsto australijske populacije u to vreme, videlo mladu kraljicu kako prolazi – istakao je Albaneze.
Kraljica Elizabeta je poslednji put došla u Australiju 2011. kada je primljena u Velikoj sali Parlamenta s najvećom ljubavlju i kao najveći prijatelj. Za obične Australijance, smrt kraljice Elizabete je izgledala kao gubitak bake. Drugi su bili izbezumljeni, a neki su to doživeli filozofski. Osvrćući se na život koji je trajao 96 godina, neki su u reakcijama povodom kraljičine smrti bili čvrsto fokusirani na budućnost, spominjući da će Australija sada verovatno postati republika.
Himna sve promenila
Kraljičina smrt je bila prilika da se i Australija podseti svoje prošlosti. Prema rečima istoričara, kada je Australija 1974. godine prvi put usvojila Advance Australia Fair, odnosno nacionalnu himnu, sve se promenilo. Do tada se pevala britanska himna i nosili su se britanski pasoši. Sada je već prošlo skoro 30 godina otkako je mladi australijski premijer Pol Kiting otišao u Balmoral, u februaru 1992. godine, da kaže kraljici Elizabeti da se zalaže za to da Australija postane republika.
Naravno, Kiting nije odbacio Elizabetu time što je otišao u Škotsku, ali je podstakao Australijance da vide sebe odvojeno od Britanske monarhije, što su u manjem obimu i osetili prilikom promene nacionalne himne. Kraljičin odgovor u to vreme bio je potpuno milostiv, prihvatajući da Australija treba da ima svoj sopstveni kurs.
Saučešće i osuda
Paralelno sa saučešćima koja su pristizala iz celog sveta, rasli su bes i ozlojeđenost zbog nerešene traume kolonizacije koju je za njih predstavljala kruna. Profesor Sandi O’Salivan sa Univerziteta Mekori je pokušao da objasni ovakvu reakciju i stavi je u istorijski i društveni kontekst.
– Za one koji kažu da treba da budemo velikodušni zbog smrti kraljice, podsetnik da se kraljica više puta ubacila u živote starosedelaca ovde. Ona nije bila posmatrač efekata kolonizacije i kolonijalizma, ona je bila njihov arhitekta – napisao je O’Salivan.
Dolari sa likom kralja Čarlsa
Lice pokojne kraljice Elizabete uskoro će prestati da krasi australijske kovanice i papirnu novčanicu od pet dolara. Od 1966. iskovano je više od 15 milijardi australijskih kovanica od kojih skoro sve imaju sliku kraljice. Međutim, posle njene smrti Australijanci će od naredne godine morati da se naviknu da vide lice kralja Čarlsa Trećeg. Postojeći novčići sa kraljičinim likom ostaće u opticaju. Inače, prema Zakonu o valuti iz 1965. godine, australijske kovanice moraju da imaju portret trenutnog monarha.
