Srbi u dijaspori, a pogotovo u zemljama u okruženju, izloženi su brojnim izazovima kako bi očuvali svoj identitet, zbog čega je neophodno da se kroz zajedničke projekte sa maticom unapredi njihova svest o neophodnosti očuvanja kulturne baštine.
Ovo je ukratko zaključak sa nedavno održanog stručnog skupa koji je organizovao Centar za istraživanje religije i politike u saradnji sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
– Država poslednjih godina vidljivo poboljšava odnose sa dijasporom, ali i dalje postoji prostor da se ta saradnja podigne na još viši nivo. Pokušaji asimilacije, poštovanja manjinskih prava i zaštita srpske kulturne baštine ključni su problemi sa kojima se Srbi u regionu suočavaju, zbog čega je neophodno da se poveća prisustvo institucija matice u tim zemljama kako u kulturnom, obrazovnom, tako i političkom segmentu. Istovremeno, potrebno je pružiti podršku dijaspori kako bi uzela veće učešće u društvenom životu matice – ističe Miroljub Nestorović, predsednik Centra za istraživanje religije i politike.
Dr Siniša Pepić, predavač na Apsley Business School – London, smatra da će se u budućnosti posvetiti veća pažnja stvaranju nacionalnog jedinstva Srba u rasejanju, a da dijaspora s ponosom nosi svoje – srpsko ime.
– S obzirom na izmenjene spoljnopolitičke prioritete potrebno je izvršiti reviziju Strategije očuvanja i jačanja veza matične države i dijaspore iz 2011. Takođe, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu trebalo bi da delegira određena kadrovska rešenja u mreži DKP gde je naša dijaspora najbrojnija. Svi smo diplomate onog trenutka kad naša noga kroči van granica Srbije. Pokušajmo, svako u svom poslu, da toga budemo uvek svesni. Ponosno nosimo srpsko ime, pričajmo sa dijasporom, dajmo im na važnosti i prenesimo ljubav. Rasejanje je posejano seme po čitavom svetu, a konstantna briga o njima i ljubav doneće plod na mnoga ljeta – poručio je dr Siniša Pepić.
Mr Jovan Vlaović, pravnik iz Vukovara, upozorava da se Srbi u Hrvatskoj suočavaju sa svojevrsnom mimikrijom.
– Evropski narativ da Srbi u Hrvatskoj treba da se integrišu, nije problem, ali tanka je granica između integracije i asimilacije, a ponekad je među njima i znak jednakost. Jedan od primera „mimikrije“ je da je deo mlađe generacije Srba počeo da daje deci neutralna imena, izbegavajući da to budu Dušan ili Nemanja, smatrajući da će deca na taj način biti „označena“ – kaže Vlaović i dodaje da i pored činjenice da se broj Srba u Hrvatskoj poslednjih 30 godina drastično smanjio, srpska zajednica u ovoj zemlji i dalje „postoji i egzistira“.
Dr Zdravko Peno, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na problem konvertitstva među Srbima u BiH.
– Konvertitstvo kod Srba u Bosni se odvijalo u više faza, počev od vremena rimokatoličkog prozelitizma pre dolaska Osmanlija, preko okupacione islamske Turske imperije, zatim austrougarske rimokatoličke dominacije, do događaja iz Drugog svetskog rata, koji su u uzročnoj vezi sa poslednjim ratom iz devedesetih godina 20. veka. Pitanje odnosa Srba pravoslavnih, Srba rimokatolika i Srba muslimana prema sopstvenoj veri i državi u osnovi je svih međusobnih političkih i konfesionalnih sukoba koji traju vekovima, a koji su naročito došli do izražaja u poslednja dva veka. Konvertitstvo predstavlja ključ razumevanja tih odnosa i identiteta Srba i iz njega proizašlih naroda u BiH – ističe prof. dr Peno i dodaje da su zbog pogrešnih političkih odluka, Srbi u BiH dozvolili sebi da se odreknu značajnog dela svoje istorije.
„Srbi po zanimanju“
Dr Zdravko Peno, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči navodi da su Srbi u Federaciji BiH konstantno izloženi permanentnom pritisku „jake i meke moći“, a da su za to delom krivi i „Srbi po zanimanju“.
– Srbi u Federaciji su desetkovani. Od predratnih pola miliona, na tom prostoru ostalo je svega 2,5 odsto stanovništva. Zato se srpski glas više ne čuje u kantonalnim institucijama Federacije BiH. Ali glas srpskog naroda se ne čuje i zbog udvorničkih Srba koji nemaju nikakvo osećanje za sopstveni identitet, koji kao „profesionalni Srbi“ u institucijama Federacije zastupaju interese vlasti, a ne sopstvenog naroda – navodi dr Peno.
Zaštita kulturne baštine
Prof dr Ilija Životić sa Fakulteta za industrijski menadžment upozorava da je srpska kulturna baština trenutno najviše ugrožena u Hrvatskoj, Federaciji BiH i delovima Severne Makedonije zbog čega treba napraviti državnu strategiju i akcioni plan Zaštite kulturne baštine Srba u regionu.
– DKP bi imala obavezujuću agendu da se preko atašea za kulturu bave koordinacijom i pomoći akterima na terenu, pre svega udruženjima Srba u regionu. Tako će se mnogo lakše organizovati i stručne konferencije tamo gde je baština srpskog naroda najviše i ugrožena. Ako je normalno da se u Beogradu organizuje svake godine festival Merdita, isto tako je normalno da se u Prizrenu napravi konferencija o srpskoj kulturnoj baštini – zaključuje ovaj profesor.
Zavičaj u srcu
Mr Jovan Vlaović ističe da i pored brojnih problema Srbi u Hrvatskoj čine sve da očuvaju svoj identitet.
– Tome, pored SPC, svakako doprinose i brojne institucije i udruženja sa srpskim predznakom, kao i mogućnost obrazovanja na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Broj Srba u Hrvatskoj je danas nešto manji od 124.000, što je pad od 33 posto u odnosu na 2011. Skoro sve urbane sredine: Osijek, Zagreb, Rijeka, izgubile su preko 30 posto Srba u samo 10 godina, a situacija nije bolja ni u ruralnim sredinama. Srbi iz Hrvatske vole svoju maticu, ali su istovremeno i lokalpatriote koje vole svoj zavičaj i teško ga napuštaju, što bi svima trebalo da bude razumljivo – ističe Vlaović.
Pogrešne odluke
Dr Zdravko Peno, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči kaže da su se Srbi lako odrekli svoje istorije u BiH.
– Premda celokupna istorija svedoči da je Bosna dominantno srpska zemlja, prvi put u njenoj istoriji srpska politička elita, u presudnim događajima s kraja poslednjeg rata, pokazala je duhovnu nezrelost i nedostatak političke volje da se odvoji od „zavnobihovske“ ideologije. Pored odricanja i predavanja teritorije, koju su branile i za nju ginule hiljade srpskih vojnika i njenog dovođenja do manjinskih 49 odsto ukupnog prostora BiH, srpska politička elita se odrekla i naziva Bosna i Hercegovina, a time indirektno i celokupne istorije ovih drevnih srpskih zemalja. Umesto da slavimo najmanje 900 godina srpskog kontinuiteta u BiH, ove godine se proslavlja 30 godina sumnjive državnosti, kao da nikad na tim prostorima kroz istoriju nisu postojali ni srpska država ni srpski narod – ogorčeno primećuje profesor.
