Kolaps Optusove telekomunikacione mreže, prošle srede, pogodio je oko deset miliona pretplatnika, koji skoro 12 sati nisu imali pristup internetu i telefonskim uslugama.
Ovaj incident, do sada nezabeleženih razmera u Australiji, pokrenuo je ponovo pitanje da li smo spremni za bezgotovinsko društvo, pošto ni potrošači ni trgovci tokom prekida veza nisu bili u stanju da koriste sve rasprostranjeniji digitalni način plaćanja.
Vlasnici malih preduzeća upozoravaju da su njihovi kupci izrazili veliku sumnju u ostvarivost ekonomije u kojoj neće biti gotovog novca kao sredstva plaćanja. Naročito to misle stariji građani, od kojih mnogi zaziru od mogućnosti da će se u bliskoj budućnosti sve transakcije obavljati karticama i mobilnim uređajima.
Međutim, stručnjaci kažu da je tranzicija australijskog društva u bezgotovinsko već odmakla predaleko i da taj proces ne može da se zaustavi. Drugim rečima, niko od njih ne veruje da keš može, na velika vrata, da se vrati na scenu.
Vanredni profesor finansija na RMIT univerzitetu Ejndžel Žong smatra da je sektor digitalnog plaćanja „neviđenim tempom zasenio tradicionalne metode plaćanja poslednjih godina”, kao i da je pandemija kovida dodatno ubrzala ovaj trend.
– Mnoga preduzeća su prešla na digitalna plaćanja ili beskontaktna plaćanja samo da bi suzbila širenje virusa. Iako gotovina fizički još uvek postoji, ona igra značajno smanjenu ulogu u svakodnevnim transakcijama u poređenju sa digitalnim oblicima plaćanja – rekla je dr Žong za ABC.
Banka državnih rezervi Australije (RBA) otkrila je da je gotovina činila samo 13 odsto svih transakcija izvršenih prošle godine. Takođe, primetno je, da iako su platne kartice i dalje najčešće korišćeni način plaćanja, beskontaktna i digitalna plaćanja su u porastu.
Naime, Australijsko bankarsko udruženje otkrilo je da su Australijanci među najvećim korisnicima digitalnih plaćanja, nadmašujući SAD, Nemačku, Veliku Britaniju i Francusku.
Profesor ekonomije na Univerzitetu Novog Južnog Velsa, Ričard Holden, rekao je da je tranzicija Australije na potpuno bezgotovinsku ekonomiju „uveliko u toku“.
– Obim gotovinskih transakcija se smanjuje svake godine i postaće retkost u narednih pet godina. Ako bi vlada htela da ubrza taj proces i ako je RBA zaista spremna da napravi potpuno bezgotovinsko društvo, to bi moglo da se uradi u roku od tri godine. Jednostavno, mogu da kažu „sledeće godine povlačimo novčanice od 100 i 50 dolara, a godinu dana zatim i novčanice od 20 i deset dolara – rekao je profesor Holden.
Dr Ejndžel Žong smatra da je pad Optusove mreže bio događaj kakav se vrlo retko dešava i da neće „dramatično uticati na tranziciju Australije ka ekonomiji bez gotovine“.
S njom se slaže i profesor Holden.
– Nikada se nećemo vratiti gotovini, samo ćemo se sve više udaljavati od nje – tvrdi ovaj stručnjak.
On naglašava da je važno obezbediti da se tranzicija dešava na inkluzivan način, gde se stariji Australijanci neće osećati kao da su isključeni ili da im ovaj proces teško pada.
– Suština je da su digitalna plaćanja pogodnija za skoro sve kupce – smatra Holden.
On je dodao da je bezgotovinsko plaćanje pogodnije za trgovce, počevši od toga da ne moraju da rukuju gotovinom, preko brojanja pazara na kraju dana, do plaćanja osiguranja za veće količine gotovine koje se nalaze u radnjama.
– Jednog dana, bilo da je to za pet ili deset godina, imaćemo digitalnu valutu centralne banke. I u tom trenutku ćemo, kao i svaka druga napredna ekonomija, biti 100 odsto bezgotovinski – tvrdi profesor Holden.
Tehnologija postaje otpornija
Uprkos onome što se desilo s Optiusom prošle srede, dr Ejndžel Žong tvrdi da se tehnološki sistemi, uključujući infrastrukturu za digitalno plaćanje, „konstantno razvijaju i postaju otporniji“.
– Optusov slučaj služi kao podsetnik da je potrebno kontinuirano ulaganje u infrastrukturu ove robusne tehnologije, rezervnih sistema i planova za vanredne situacije – kaže dr Žong, dodajući da čak i u društvu bez gotovine, raznovrsnost izbora plaćanja, od mobilnih novčanika do kreditnih i debitnih kartica, „pruža fleksibilnost“.
Efikasnost. transparentnost, ušteda…
Stručnjaci se mahom slažu da treba imati na umu značajne dugoročne koristi od bezgotovinske ekonomije, bez obzira na mogućnost privremenih poremećaja. Oni ističu da su od ključnog značaja efikasnost, ušteda troškova, povećana finansijska uključenost i poboljšana transparentnost, koji dolaze sa ekonomijom bez gotovine. Na kraju, smatraju stručnjaci, sve to će dovesti do robusnijeg i otpornijeg finansijskog sistema za sve.
