Danska društva zahvatila je prava groznica sigurnosnih ‘gadžeta’, prodaja pametnih brava, kamera na vratima, alarma i sistema za nadzor domova eksplodirala je do 200% od 2024. do 2025. godine, a u božićnom periodu čak 300%, pokazuju podaci iz lanca elektronike ,,Power“ i organizacije ,,SikkerhedsBranchen“ (dansko udruženje bezbedonosnog sektora). Ovaj divlji razvoj tehnologije, koji pretvara obične domove u male tvrđave nije slučajan, on otkriva duboku nesigurnost građana koji više ne veruju da ih država može zaštititi od provala.
Prema izveštaju danske javne televizije DR od 23. decembra, potražnja je skočila zahvaljujući nižim cenama, lakšoj upotrebi i aplikacijama koje omogućavaju praćenje doma sa mobilnog telefona. Daniel Olesen, šef prodaje u ,,Poweru“, kaže da prodaja „ide potpuno ludo“ – ljudi masovno kupuju pametna zvona sa kamerama, senzore za vrata i prozore, pa čak i sisteme koji automatski aktiviraju alarm kada porodica napusti kuću.
Stručnjaci iz ,,SikkerhedsBranchen“ beleže godišnji rast prodaje profesionalnih sistema od 5–10% u poslednjih pet godina. Direktor Kasper Skov-Mikkelsen ističe da današnji uređaji povezuju sve: alarm za provalu, požar, poplavu, gas, kontrolu pristupa, pa čak i nadzor dece preko kamera dok su roditelji na poslu. Primer je Frank Rosendahl Larsen, koji je sam instalirao besplatni ,,Home Assistant“ sistem, automatski, proširiv i bez skupih godišnjih pretplata od 4.000–5.000 kruna sigurnosnim firmama. On priznaje da je zabavno razvijati ga dalje, iako zahteva malo tehničkog znanja.
Ovaj bum dolazi uprkos činjenici da je broj provala u 2024. godini bio na najnižem nivou u poslednjih pola veka, ali u 2025. beleži se porast. Do sredine decembra prijavljeno je oko 15.000 provala. Građani očigledno više ne čekaju policiju ili državne mere već preuzimaju odgovornost u svoje ruke, pretvarajući tehnologiju u štit protiv sve veće nesigurnosti.
Prodavcima rekordi idu u korist, a i korporacije pune kase na račun straha, postavlja se neprijatno pitanje: da li ovaj talas zaista povećava bezbednost ili samo hrani paranoju i masovni samonadzor? Jer iza sjajnih aplikacija i kamera krije se realnost u kojoj obični ljudi plaćaju skupu cenu za osećaj sigurnosti koji bi trebalo da im obezbedi društvo.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj talas masovne ugradnje sigurnosnih kamera i ‘gadžeta’ širom Evrope – od Danske preko Nemačke do Britanije – nije samo tehnološki napredak, već očigledan dokaz duboke krize poverenja u institucije i društvo. Dok države ističu stare niske cifre kriminala, ili ih prikrivaju, građani osećaju da su prepušteni sami sebi i masovno pretvaraju svoje domove u digitalne tvrđave, hraneći korporacije milionima na račun sopstvenog straha. U mnogim evropskim zemljama skoro svaki stan, ili kuća ima bar jednu kameru, a u novijim zgradama često i profesionalno obezbeđenje, to je postao standard života pod stalnim nadzorom.
Nasuprot tome, kod nas taj trend postoji, ali daleko je od te masovnosti: većina domaćinstava još uvek ne uvodi kamere u svaki stan, oslanjajući se na tradicionalne načine zaštite, komšijsku solidarnost ili poverenje u zajednicu. To pokazuje da, uprkos izazovima, još uvek čuvamo ono što Zapad gubi – osećaj da prava bezbednost dolazi iz društvene kohezije, a ne iz prodavnica i aplikacija koje monetizuju paranoju. Umesto da slepo pratimo digitalni zatvor sopstvenog straha, vreme je da jačamo solidarnost i institucije koje zaista brinu o građanima, jer tehnologija treba da služi ljudima, a ne da ih pretvara u robove profita i kontrole.
Piše: Stefan Stojanović
